Povratak kadrova iz devedesetih

Matković u NIS-u, Anđelković u Pošti, Gorica Gajević u Raški..., prepričava javnost Srbije pod zajedničkim sloganom o povratku socijalista na javnu scenu. Spekuliše se da će novi direktor Pošte biti Zoran Anđelković, da bi Dušan Bajatović trebalo da vodi „Srbijagas”, a da će na čelu Upravnog odbora EPS-a biti Milorad Jakšić nekadašnji direktor PTT-a ili Dušan Matković bivši direktor „Sartida” (upamćen po tome što je 1991. godine pozvao pristalice Slobodana Miloševića sa kontramitinga na Ušću da odu na miting u centru Beograda i obračunaju se sa studentima), da socijalisti među svojima traže petoricu novih ambasadora. Sa ovog spiska jedino je Anđelković kratko rekao da se ne izjašnjava i da tri-četiri meseca ne daje izjave i da neće da priča o tome.

Branko Ružić, predsednik IO SPS-a, kaže da se po medijima svašta objavljuje i da tek treba da se utvrde kvote po kojima će se partijski kadrovi naći na funkcijama u javnim preduzećima i institucijama. Po njegovom mišljenju kadrovi su važniji od kvota jer oni mogu propuste i nepravilnosti kojih je bilo da svedu na minimum. „To će se dogovoriti u dogledno vreme, a mi ćemo dobiti ono što nam normalno pripada pri formiranju koalicije. Vlada će preraspodeliti mesta u javnim preduzećima, a mi ćemo se založiti da ne bude feudalizacije i imperativno voditi računa da kadrovi imaju sve što je potrebno za obavljanje funkcije kako bi dali doprinos javnom interesu a pre svega interesu građana”, dodao je Ružić.

O imenima i funkcijama Ružić nije hteo da govori, što će ostaviti prostor daljem licitiranju u medijima, kao i tvrdnjama da su se sudarili apetiti SPS-a i G17 makar oni bili zasnovani samo na sećanju o njihovom sporenju oko mesta predsednika Skupštine i broju ministara u vladi.

Zoran Stojiljković politikolog kaže da je „povratak socijalista” razumljiv ukoliko je posledica njihovog koalicionog aranžman sa Demokratskom strankom. „Ako je tako dogovoreno onda je normalno da će popuniti jedan deo mesta. To nekome može da se sviđa ili ne ali korak je napravljen. Samo treba videti da ti kadrovi nemaju previše negativnog prtljaga iz prošlosti. „Do sada je samo LDP zbog ’negativnog prtljaga’ bio protiv imenovanja Zorana Balinovca za državnog sekretara. On je u dve Koštuničine vlade radio u ministarstvu pravde, a smatra se da je radio na zakonima o vanrednom stanju, informisanju i univerzitetu koje je opozicija 1998. godine smatrala uvodom u otvorenu diktaturu.

Na godišnjicu izbora 24. septembra 2000. godine oglasila se samo Socijaldemokratska unija Žarka Koraća koja je podsetila da se danas „neki od najgorih kadrova Slobodana Miloševića sistematski postavljaju na važne državne funkcije” ocenivši da će građani na sledećim izborima „odbaciti takvo ponašanje” i pokazati da žele demokratsku Srbiju.

Stojiljković  kaže da je očito da su se socijalisti okuražili jer su dobili demokratsku legitimaciju ulaskom u vlast. On tako objašnjava zahtev bivšeg predsednika Jugoslavije Zorana Lilića da mu se omoguće beneficije koje mu pripadaju po Zakonu o predsedniku republike iz 2007. godine. Lilić je ovu privilegiju odbio prošle godine, a sada je zatražio da mu vlada dodeli kancelariju. Lilić kaže i da vlada treba da proceni koliko on može da pomogne državi svojim velikim iskustvom.

Pre nego što se Lilić osmelio da ponudi svoje usluge, Gorica Gajević nekada generalni sekretar SPS -a postala je javni pravobranilac. Imenovali su je bez rasprave odbornici Skupštine opštine Raška, u kojoj SPS ima većinu. Njih 25 bilo je za, a šest odbornika iz DS su bili uzdržani. Ovaj izbor je izazvao veliku pažnju javnosti a Gajevićeva je rekla da je njen izbor stručno pitanje i da nema veze sa politikom. Odbila je svaku mogućnost da prihvati bilo kakvu stranačku funkciju, rekavši da je ona samo jedan od 160 javnih pravobranilaca u Srbiji.

Pre njenog imenovanja je Mile Ilić šef niških socijalista, optuživan 1996. da je organizovao krađu glasova na izborima, ušao u skupštinu i spremao se za mesto gradonačelnika, iako je pre 12 godina otišao sa tog mesta pod pritiskom demokrata.

Pod sloganom „povratak socijalista” je i promocija knjige Baraka Obame kandidata za predsednika Amerike „Smelost nade” koju je objavio Goran Perčević nekada predsednik mladih socijalista a sada je direktor „Interkomerca”. Navodi se i da mu je u tom poslu pomogao Milorad Vesić nekada važan kadar Đinđićevih demokrata.

U traganju za kadrovima nekadašnjeg režima otkriveno je da je bivši funkcioner JUL-a Srđan Smiljković, svojevremeno i direktor PTT-a, ostao da radi u njoj. I da je Dragan Tomić i dalje direktor „Simpa”  koga su obilazili i predsednik i  premijer. U kadrove socijalista nisu upisivani Miroslav Mišković, Milan Beko i Danko Đunić iako su bili u vladama koje je pravio Slobodan Milošević, a značajniji kapital stekli pod vlašću SPS-a. Prvoj dvojici su radikali i DSS pripisivali veliku ulogu u nagovaranju socijalista da se privole Tadićevim demokratama.

Ivana Anojčić