Dve decenije reforme kaznenog zakonodavstva

Nova rešenja u setu pravosudnih zakona i izmene i dopune Krivičnog zakonika Srbije biće centralne teme predstojećeg savetovanja krivičara pod nazivom „Dve decenije reforme kaznenog zakonodavstva – iskustva i pouke”, koje se održava od 21. do 23. septembra na Zlatiboru, u organizaciji Srpskog udruženja za krivičnopravnu teoriju i praksu, Ministarstva pravde, Pravosudne akademije, Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja i misije OEBS-a u Srbiji.

Reforma našeg kaznenog zakonodavstva započeta je pre nešto više od dve decenije, kaže profesor dr Stanko Bejatović, predsednik Srpskog udruženja za krivičnopravnu teoriju i praksu. Reformu su obeležile česte izmene i dopune zakonskih tekstova u ovoj oblasti, a posebno Krivičnog zakonika (KZ) i Zakonika o krivičnom postupku (ZKP). Uvedena su potpuno nova pravila i instituti.

– Slobodno se može reći da je raskinuto sa višedecenijskim tradicionalnim načinima normiranja najvećeg broja ključnih instituta materijalnopravnog i procesnopravnog karaktera ove grane prava. Pored toga, došlo je i do osnivanja specijalizovanih tela otkrivanja, dokazivanja, optuženja i suđenja kod najtežih kategorija krivičnih dela – kaže profesor Bejatović.

Navodi podatak da su u pojedinim državama našeg regiona krivični zakonici tokom poslednjih 15 godina menjani čak i 16 puta.

– Kod nas u Srbiji u toku je rad na desetim intervencijama na Krivičnom zakoniku iz 2005. godine. Smatram da u tekućem radu na izmenama kaznenog zakonodavstva treba menjati samo ono što je kriminalno-politički opravdano. O tome treba voditi računa kada se odlučuje o ukidanju ili uvođenju pojedinih krivičnopravnih instituta. Ako se ne budemo tako odnosili prema krivičnom zakonodavstvu, plašim se da jednog dana možemo doći u situaciju da moramo da pronalazimo instrumente kako da se zaštitimo od krivičnog prava umesto kako da se štitimo krivičnim pravom – ukazuje prof. dr Stanko Bejatović.

Podseća da nije mali broj zamerki i kritika, naročito na rešenja u Zakoniku o krivičnom postupku. Najavljuje da bi do kraja ove i tokom sledeće godine moglo doći do usvajanja planiranih izmena KZ-a, ZKP-a i Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica.

Maloletničko krivično pravo postalo je autonomna oblast kaznenog prava, a prekršaji su dobili instrumente koji prekršajne postupke čine efikasnijim i adekvatnijim instrumentom suprotstavljanja ovoj kategoriji kaznenih dela.

– I pored toga što proces reforme traje preko dve decenije – on nije završen. Naprotiv. Čini se da je otvorio ne mali broj pitanja, što samo po sebi govori o stepenu aktuelnosti i složenosti procesa reforme. Pravi je trenutak da se stručnokritički, snagom argumenata, analizira problematika najznačajnijih novina koje je doneo dosadašnji proces reforme kaznenog zakonodavstva Republike Srbije i da se odgovori na ključno pitanje sadašnjeg stanja našeg kaznenog zakonodavstva – da li su rešenja u skladu sa ključnim kriminalno-političkim razlozima njihovog normiranja i, ako ne – šta bi trebalo preduzeti da bi ključni ciljevi procesa reforme konačno bili ostvareni – poručuje profesor Bejatović u razgovoru za „Politiku”.

Krivičari će na predstojećem savetovanju na Zlatiboru analizirati primenu novih rešenja u praksi i ukazati na poželjne puteve kojima reforma treba da bude nastavljena kako bi se postigao cilj, a to je adekvatna i efikasna reakcija nadležnih organa na polju borbe protiv krivičnih dela i prekršaja. Očekuje se učešće više od tri stotine stručnjaka.

U okviru savetovanja biće održana i dva okrugla stola. Prvi je posvećen izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, a drugi novim rešenjima u setu pravosudnih zakona. Reč je o zakonima koji se odnose na sudije i tužioce, sudove i tužilaštva, kao i na sastav i nadležnosti Visokog saveta sudstva (VSS) i Visokog saveta tužilaštva (VST).

– Sada kada smo dobili veliki broj novih rešenja u setu pravosudnih zakona kao rezultat njihovog usaglašavanja sa izvršenim ustavnim promenama, želimo da analiziramo i očekivanja od njihove praktične primene – kaže dr Stanko Bejatović.

Okrugli sto o setu pravosudnih zakona vodiće prof. dr Vladan Petrov, sudija Ustavnog suda Srbije, i Vladimir Vinš, pomoćnik ministarke pravde, dok će okrugli sto o novinama u Krivičnom zakoniku voditi Jovan Ćosić, takođe pomoćnik ministarke pravde. O reformi krivičnog materijalnog i procesnog zakonodavstva govoriće prof. dr Zoran Stojanović, zatim sudije Ustavnog suda i profesori dr Milan Škulić i dr Dragana Kolarić, državna sekretarka Ministarstva pravde Livija Pavićević, advokat Jugoslav Tintor, kao i mnoge sudije, tužioci, advokati i profesori iz Srbije i iz drugih zemalja u regionu.