Две деценије реформе казненог законодавства

Нова решења у сету правосудних закона и измене и допуне Кривичног законика Србије биће централне теме предстојећег саветовања кривичара под називом „Две деценије реформе казненог законодавства – искуства и поуке”, које се одржава од 21. до 23. септембра на Златибору, у организацији Српског удружења за кривичноправну теорију и праксу, Министарства правде, Правосудне академије, Института за криминолошка и социолошка истраживања и мисије ОЕБС-а у Србији.

Реформа нашег казненог законодавства започета је пре нешто више од две деценије, каже професор др Станко Бејатовић, председник Српског удружења за кривичноправну теорију и праксу. Реформу су обележиле честе измене и допуне законских текстова у овој области, а посебно Кривичног законика (КЗ) и Законика о кривичном поступку (ЗКП). Уведена су потпуно нова правила и институти.

– Слободно се може рећи да је раскинуто са вишедеценијским традиционалним начинима нормирања највећег броја кључних института материјалноправног и процесноправног карактера ове гране права. Поред тога, дошло је и до оснивања специјализованих тела откривања, доказивања, оптужења и суђења код најтежих категорија кривичних дела – каже професор Бејатовић.

Наводи податак да су у појединим државама нашег региона кривични законици током последњих 15 година мењани чак и 16 пута.

– Код нас у Србији у току је рад на десетим интервенцијама на Кривичном законику из 2005. године. Сматрам да у текућем раду на изменама казненог законодавства треба мењати само оно што је криминално-политички оправдано. О томе треба водити рачуна када се одлучује о укидању или увођењу појединих кривичноправних института. Ако се не будемо тако односили према кривичном законодавству, плашим се да једног дана можемо доћи у ситуацију да морамо да проналазимо инструменте како да се заштитимо од кривичног права уместо како да се штитимо кривичним правом – указује проф. др Станко Бејатовић.

Подсећа да није мали број замерки и критика, нарочито на решења у Законику о кривичном поступку. Најављује да би до краја ове и током следеће године могло доћи до усвајања планираних измена КЗ-а, ЗКП-а и Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица.

Малолетничко кривично право постало је аутономна област казненог права, а прекршаји су добили инструменте који прекршајне поступке чине ефикаснијим и адекватнијим инструментом супротстављања овој категорији казнених дела.

– И поред тога што процес реформе траје преко две деценије – он није завршен. Напротив. Чини се да је отворио не мали број питања, што само по себи говори о степену актуелности и сложености процеса реформе. Прави је тренутак да се стручнокритички, снагом аргумената, анализира проблематика најзначајнијих новина које је донео досадашњи процес реформе казненог законодавства Републике Србије и да се одговори на кључно питање садашњег стања нашег казненог законодавства – да ли су решења у складу са кључним криминално-политичким разлозима њиховог нормирања и, ако не – шта би требало предузети да би кључни циљеви процеса реформе коначно били остварени – поручује професор Бејатовић у разговору за „Политику”.

Кривичари ће на предстојећем саветовању на Златибору анализирати примену нових решења у пракси и указати на пожељне путеве којима реформа треба да буде настављена како би се постигао циљ, а то је адекватна и ефикасна реакција надлежних органа на пољу борбе против кривичних дела и прекршаја. Очекује се учешће више од три стотине стручњака.

У оквиру саветовања биће одржана и два округла стола. Први је посвећен изменама и допунама Кривичног законика, а други новим решењима у сету правосудних закона. Реч је о законима који се односе на судије и тужиоце, судове и тужилаштва, као и на састав и надлежности Високог савета судства (ВСС) и Високог савета тужилаштва (ВСТ).

– Сада када смо добили велики број нових решења у сету правосудних закона као резултат њиховог усаглашавања са извршеним уставним променама, желимо да анализирамо и очекивања од њихове практичне примене – каже др Станко Бејатовић.

Округли сто о сету правосудних закона водиће проф. др Владан Петров, судија Уставног суда Србије, и Владимир Винш, помоћник министарке правде, док ће округли сто о новинама у Кривичном законику водити Јован Ћосић, такође помоћник министарке правде. О реформи кривичног материјалног и процесног законодавства говориће проф. др Зоран Стојановић, затим судије Уставног суда и професори др Милан Шкулић и др Драгана Коларић, државна секретарка Министарства правде Ливија Павићевић, адвокат Југослав Тинтор, као и многе судије, тужиоци, адвокати и професори из Србије и из других земаља у региону.