Penzionerske kartice

Skoro godinu dana svi mediji su preplavljeni raznim vestima o uvođenju penzionerskih kartica kao velikom dobiti za penzionere. U praksi to izgleda ovako:

U martu sam se prijavio imejlom, a 8. septembra sam dobio Obaveštenje o penzionerskoj kartici:

„Poštovani,

Vašu penzionersku karticu možete podići u ispostavi, službi ili filijali Fonda PIO prema mestu prebivališta, radnim danima od 8 do 18 časova.

Vaš Fond PIO.

Poruka u ovom mejlu je automatski generisana, molimo Vas da na nju ne odgovarate.”

Stanujem nedaleko od hotela „Jugoslavija” i do sada sam sve poslove obavljao u Fondu PIO u Bulevaru umetnosti u Novom Beogradu, pa sam se 14. septembra uputio tamo po svoju karticu. Zatekao sam tamo dva bračna para penzionera zbunjena i u neverici. Zgrada Fonda PIO je ograđena i sva u građevinskim skelama s istaknutim obaveštenjem da su privremeno izmešteni u Ulicu Đure Đakovića. U tom kraju sam rođen i odrastao pa mi nije bilo teško da im objasnim kako da stignu tamo. Čitaocima da pojasnim: to je na drugom kraju Beograda, kod nekadašnje železničke stanice „Dunav”. Jedan par se žalio kako su ih vratili sa Slavije i da više nemaju snage da se opet voze prevozom GSP na temperaturi višoj od 30 stepeni.

Ni ja nisam mogao dalje, vratio sam se kući i na svoju radost zatekao u sandučetu za poštu „Glas”, list Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, br. 8 od 31. avgusta, s upadljivim naslovom preko cele naslovne strane: „Počela podela penzionerskih kartica”, i temom broja: Direktor Republičkog fonda PIO Relja Ognjenović uručio 28. avgusta prvu penzionersku karticu nove generacije.

Veoma pažljivo sam pročitao celu stranicu teksta, a zatim još jednu, pod naslovom „Jednostavno i brzo prijavljivanje”. Ali nigde ni slova o tome gde podići karticu. Pitam se čemu uopšte to prijavljivanje. Fond PIO ima u bazi sve podatke o svojim penzionerima, zašto nas maltretirate i terate da satima čekamo u redovima?

Želim da navedem kako je u mom slučaju izgledalo dobijanje penzionerske kartice izdate 12. aprila 2012. br. 00593450 (u penziji sam od 1. oktobra 1998): Niko mi nije tražio nikakvo prijavljivanje, niti sam uopšte znao za karticu te vrste – jednostavno mi je poslata poštom. Naravno, svi moji podaci su u bazi podataka. I dok su moje kolege penzioneri svakog meseca pokazivali na blagajni isečke čeka za penziju kako bi ostvarili određeni popust na cene, ja sam pokazivao svoju karticu. Istina, u početku su se blagajnice „smrzavale” čitajući je, mnoge su postale pobožne (krstile su se), ali nikada nisam imao problema, jer na njoj lepo piše „kartica upokojenca (više su nego realni), Zavod za pokojninsko in invalidsko zavarovanje Slovenije”.

A koliko nas će se stvarno „upokojiti” čekajući našu karticu? Smejali su mi se kada sam odlazeći u penziju kazao: „Četrdeset godina sam uplaćivao u fond, sada ću 40 godina da primam penziju.” Evo, prošlo je tek 25, brzo će i ostalih 15, a dotle će, valjda, i ova nova kartica stići.

Dušan Milenković,
Beograd