Пензионерске картице

Скоро годину дана сви медији су преплављени разним вестима о увођењу пензионерских картица као великом добити за пензионере. У пракси то изгледа овако:

У марту сам се пријавио имејлом, а 8. септембра сам добио Обавештење о пензионерској картици:

„Поштовани,

Вашу пензионерску картицу можете подићи у испостави, служби или филијали Фонда ПИО према месту пребивалишта, радним данима од 8 до 18 часова.

Ваш Фонд ПИО.

Порука у овом мејлу је аутоматски генерисана, молимо Вас да на њу не одговарате.”

Станујем недалеко од хотела „Југославија” и до сада сам све послове обављао у Фонду ПИО у Булевару уметности у Новом Београду, па сам се 14. септембра упутио тамо по своју картицу. Затекао сам тамо два брачна пара пензионера збуњена и у неверици. Зграда Фонда ПИО је ограђена и сва у грађевинским скелама с истакнутим обавештењем да су привремено измештени у Улицу Ђуре Ђаковића. У том крају сам рођен и одрастао па ми није било тешко да им објасним како да стигну тамо. Читаоцима да појасним: то је на другом крају Београда, код некадашње железничке станице „Дунав”. Један пар се жалио како су их вратили са Славије и да више немају снаге да се опет возе превозом ГСП на температури вишој од 30 степени.

Ни ја нисам могао даље, вратио сам се кући и на своју радост затекао у сандучету за пошту „Глас”, лист Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, бр. 8 од 31. августа, с упадљивим насловом преко целе насловне стране: „Почела подела пензионерских картица”, и темом броја: Директор Републичког фонда ПИО Реља Огњеновић уручио 28. августа прву пензионерску картицу нове генерације.

Веома пажљиво сам прочитао целу страницу текста, а затим још једну, под насловом „Једноставно и брзо пријављивање”. Али нигде ни слова о томе где подићи картицу. Питам се чему уопште то пријављивање. Фонд ПИО има у бази све податке о својим пензионерима, зашто нас малтретирате и терате да сатима чекамо у редовима?

Желим да наведем како је у мом случају изгледало добијање пензионерске картице издате 12. априла 2012. бр. 00593450 (у пензији сам од 1. октобра 1998): Нико ми није тражио никакво пријављивање, нити сам уопште знао за картицу те врсте – једноставно ми је послата поштом. Наравно, сви моји подаци су у бази података. И док су моје колеге пензионери сваког месеца показивали на благајни исечке чека за пензију како би остварили одређени попуст на цене, ја сам показивао своју картицу. Истина, у почетку су се благајнице „смрзавале” читајући је, многе су постале побожне (крстиле су се), али никада нисам имао проблема, јер на њој лепо пише „картица упокојенца (више су него реални), Завод за покојнинско ин инвалидско заваровање Словеније”.

А колико нас ће се стварно „упокојити” чекајући нашу картицу? Смејали су ми се када сам одлазећи у пензију казао: „Четрдесет година сам уплаћивао у фонд, сада ћу 40 година да примам пензију.” Ево, прошло је тек 25, брзо ће и осталих 15, а дотле ће, ваљда, и ова нова картица стићи.

Душан Миленковић,
Београд