Nabuko izazvao rat u Gruziji

Krinica, septembra – Sukobom u Gruziji, osim što su se zategli odnosi SAD i Rusije, na površinu je isplivalo i geopolitičko nadmetanje između Evrope, SAD i Rusije oko trasa gasovoda, koji će prenositi ovaj važan energent do država članica Evropske unije. Premda je Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije, izjavio u Budimpešti da realizacija budućeg gasovoda Nabuko, od centralne Azije do Evrope, nije ugrožena izgradnjom drugih projekata za transport nafte i gasa, kao što je Južni tok, na proteklom Ekonomskom forumu u Krinici eksperti i političari iz EU žestoko su kritikovali izgradnju Južnog toka, dajući prednost Nabuku.

Prema rečima Zolta Nemeta, predsednika Spoljnopolitičkog komiteta mađarskog parlamenta, sa političke strane gledišta postoji ozbiljna razlika između Nabuka i Južnog toka.

 – Nabuko je kvalitativno drugačiji od ruskih gasovoda, jer neće biti ruski, kako po izvoru gasa, tako i po teritoriji kroz koju ide gasovod. Naravno, to ne znači da i kroz Nabuko ne može da se transportuje ruski gas, ali će ovaj projekat biti prvi koji će uneti raznolikost na energetsko tržište Evropske unije. Rusija želi da onemogući realizaciju Nabuka – rekao je Nemet, dodajući da je rat u Južnoj Osetiji i izazvan zbog ovog gasovoda.

Ovakav stav je izneo i poljski predsednik Leh Kačinjski, optužujući Moskvu da energetskom politikom pokušava da ucenjuje Evropu, koja poprilično zavisi od uvoza gasa i nafte iz Rusije. Kačinjski, čija zemlja u EU zastupa oštriju kritiku prema ruskim potezima na Kavkazu, tvrdi da je ruska vojna intervencija u Gruziji imala za cilj da opstruiše evropske napore da smanji zavisnost od ruskog gasa izgradnjom Nabuka.

Prema rečima Zolta Nemeta, Južni tok i Nabuko su dva žestoka konkurenta i da bi EU trebalo da zna da Mađarska želi Nabuko. Međutim, vlada u Budimpešti je nekoliko dana posle ove debate u Krinici, uprkos pritisku SAD da odustanu od Južnog toka, saopštila da neće prekinuti pregovore sa Rusima oko izgradnje Južnog toka o kojem je i potpisan međudržavni ugovor.

Južni tok je osmišljen da gas prebaci iz ruske krasnodarske oblasti do Italije, s tim da će gasovod ići ispod Crnog mora do bugarske luke Varna, a odatle jedan krak prema Grčkoj i Italiji, a drugi prema Srbiji, Mađarskoj, Sloveniji i, ponovo, ka Italiji. Doduše, nije rešen problem prolaska gasovoda kroz ukrajinske teritorijalne vode, što neki vide kao razlog za rusko potpirivanje nestabilnosti u Ukrajini.

S druge strane, Nabuko, koji svesrdno podržava zvanični Vašington, trebalo bi da smanji evropsku gasnu zavisnost od Rusije time što će gas ići iz Azerbejdžana preko Turske, Rumunije, Bugarske, Mađarske i Austrije.

Na optužbe iz zapadne i centralne Evrope da je Južni tok ruski politički gasovod osmišljen da parira Nabuku, Rusi odlučno negoduju. Pojedine debate na Ekonomskom forumu u Krinici, čiji je medijski partner bila „Politika”, odvijale su se u pravoj hladnoratovskoj atmosferi. Dok je većina učesnika iz Velike Britanije, SAD i Poljske često i neargumentovano i emotivno optuživala Rusiju i sve njene političke, vojne i ekonomske poteze, ruski predstavnici se nisu uzdržavali od glorifikovanja ruske ekonomije i rada ruskog predsednika i premijera. Hladnoratovski polet u raspravama nije sprečilo ni uvodno obraćanje poljskog premijera Donalda Tuska, koji je podsetio da značajnu poljsku ekonomsku saradnju sa Rusijom, Ukrajinom i Belorusijom čije „bi uništavanje bilo ekstremno nelogično”.

Uprkos tome, političari, biznismeni i eksperti iz Poljske nisu se suzdržavali od antiruskog stava. Jozef Oleksi, bivši poljski premijer i predsednik parlamenta, bio je među malobrojnima koji su istakli da bez obzira na sve interese Rusija i SAD moraju da sarađuju.

– Ruska intervencija u Gruziji i tenzije sa NATO bile su uzrok buđenja Evrope, ali se Evropa pokazala samo verbalno. Mnogi smatraju da je sve to besmisleno jer EU nije mogla da pošalje svoje vojnike. Međutim, moramo da razumemo da se Rusija suočava sa traumom da više nije imperija, dok SAD moraju da shvate da nisu jedina sila i lider na svetu. Prema mom mišljenju, Rusija će se identifikovati kao evropska zemlja te tu nema mesta sukobima – rekao je Oleksi, dodajući da su svi interesi međusobni.

Prema rečima Oleksija, sada dekana Finansijske akademije u Varšavi, globalni strateški odnosi nisu između Rusije i SAD, kao nekada između SSSR i SAD.

– Najvažnije je da se ne igra igra u kojoj će neko nekoga nešto naučiti, već da se uspostavi partnerstvo. Poljska bi trebalo u tome da učestvuje i da se ne uključuje u sukobe – naglasio je Oleksi.

Međutim, ruski predstavnici su istakli da su sadašnji potezi Rusije, od Kosova do Gruzije, usmereni na uspostavljanje novog bezbednosnog poretka. Andrej Klimov, potpredsednik Spoljnopolitičkog komiteta ruske Državne dume, uporedio je sadašnju situaciju sa vremenom pred donošenje Helsinškog završnog akta, premda nije detaljno objasnio kakvom međunarodnom poretku Rusi teže.

Nenad Radičević