Набуко изазвао рат у Грузији

Криница, септембра – Сукобом у Грузији, осим што су се затегли односи САД и Русије, на површину је испливало и геополитичко надметање између Европе, САД и Русије око траса гасовода, који ће преносити овај важан енергент до држава чланица Европске уније. Премда је Жозе Мануел Барозо, председник Европске комисије, изјавио у Будимпешти да реализација будућег гасовода Набуко, од централне Азије до Европе, није угрожена изградњом других пројеката за транспорт нафте и гаса, као што је Јужни ток, на протеклом Економском форуму у Криници експерти и политичари из ЕУ жестоко су критиковали изградњу Јужног тока, дајући предност Набуку.

Према речима Золта Немета, председника Спољнополитичког комитета мађарског парламента, са политичке стране гледишта постоји озбиљна разлика између Набука и Јужног тока.

 – Набуко је квалитативно другачији од руских гасовода, јер неће бити руски, како по извору гаса, тако и по територији кроз коју иде гасовод. Наравно, то не значи да и кроз Набуко не може да се транспортује руски гас, али ће овај пројекат бити први који ће унети разноликост на енергетско тржиште Европске уније. Русија жели да онемогући реализацију Набука – рекао је Немет, додајући да је рат у Јужној Осетији и изазван због овог гасовода.

Овакав став је изнео и пољски председник Лех Качињски, оптужујући Москву да енергетском политиком покушава да уцењује Европу, која поприлично зависи од увоза гаса и нафте из Русије. Качињски, чија земља у ЕУ заступа оштрију критику према руским потезима на Кавказу, тврди да је руска војна интервенција у Грузији имала за циљ да опструише европске напоре да смањи зависност од руског гаса изградњом Набука.

Према речима Золта Немета, Јужни ток и Набуко су два жестока конкурента и да би ЕУ требало да зна да Мађарска жели Набуко. Међутим, влада у Будимпешти је неколико дана после ове дебате у Криници, упркос притиску САД да одустану од Јужног тока, саопштила да неће прекинути преговоре са Русима око изградње Јужног тока о којем је и потписан међудржавни уговор.

Јужни ток је осмишљен да гас пребаци из руске краснодарске области до Италије, с тим да ће гасовод ићи испод Црног мора до бугарске луке Варна, а одатле један крак према Грчкој и Италији, а други према Србији, Мађарској, Словенији и, поново, ка Италији. Додуше, није решен проблем проласка гасовода кроз украјинске територијалне воде, што неки виде као разлог за руско потпиривање нестабилности у Украјини.

С друге стране, Набуко, који свесрдно подржава званични Вашингтон, требало би да смањи европску гасну зависност од Русије тиме што ће гас ићи из Азербејџана преко Турске, Румуније, Бугарске, Мађарске и Аустрије.

На оптужбе из западне и централне Европе да је Јужни ток руски политички гасовод осмишљен да парира Набуку, Руси одлучно негодују. Поједине дебате на Економском форуму у Криници, чији је медијски партнер била „Политика”, одвијале су се у правој хладноратовској атмосфери. Док је већина учесника из Велике Британије, САД и Пољске често и неаргументовано и емотивно оптуживала Русију и све њене политичке, војне и економске потезе, руски представници се нису уздржавали од глорификовања руске економије и рада руског председника и премијера. Хладноратовски полет у расправама није спречило ни уводно обраћање пољског премијера Доналда Туска, који је подсетио да значајну пољску економску сарадњу са Русијом, Украјином и Белорусијом чије „би уништавање било екстремно нелогично”.

Упркос томе, политичари, бизнисмени и експерти из Пољске нису се суздржавали од антируског става. Јозеф Олекси, бивши пољски премијер и председник парламента, био је међу малобројнима који су истакли да без обзира на све интересе Русија и САД морају да сарађују.

– Руска интервенција у Грузији и тензије са НАТО биле су узрок буђења Европе, али се Европа показала само вербално. Многи сматрају да је све то бесмислено јер ЕУ није могла да пошаље своје војнике. Међутим, морамо да разумемо да се Русија суочава са траумом да више није империја, док САД морају да схвате да нису једина сила и лидер на свету. Према мом мишљењу, Русија ће се идентификовати као европска земља те ту нема места сукобима – рекао је Олекси, додајући да су сви интереси међусобни.

Према речима Олексија, сада декана Финансијске академије у Варшави, глобални стратешки односи нису између Русије и САД, као некада између СССР и САД.

– Најважније је да се не игра игра у којој ће неко некога нешто научити, већ да се успостави партнерство. Пољска би требало у томе да учествује и да се не укључује у сукобе – нагласио је Олекси.

Међутим, руски представници су истакли да су садашњи потези Русије, од Косова до Грузије, усмерени на успостављање новог безбедносног поретка. Андреј Климов, потпредседник Спољнополитичког комитета руске Државне думе, упоредио је садашњу ситуацију са временом пред доношење Хелсиншког завршног акта, премда није детаљно објаснио каквом међународном поретку Руси теже.

Ненад Радичевић