I Putin ima Zamurove knjige

Dragoljuba Zamurovića, umetnika koji stvara fotografije nestvarne lepote, zovu još i „skakač po oblacima”. Nadimak je dobio po istoimenom letećem balonu-jednosedu, na engleskom klaud-hoperu, u kojem iz vazduha fotografiše predele i ljude. Rečju, život, iz ptičje perspektive. Leteo je iznad glava ljudi u Srbiji, Crnoj Gori, Vojvodini…

Međutim, Dragoljub je prevalio dug i buran put fotoreportera čuvene francuske agencije „Gama”, pre nego što je ostvario san, da u letu fotografiše lepotu i postane jednim od najpoznatijih srpskih fotoreportera. Trebalo je prvo da završi svoju balkansku Odiseju na čvrstom tlu, koju je sa fotoaparatom u ruci započeo u „Ilustrovanoj politici” 1979. godine.

Zamurović je ovih dana objavio fotomonografiju „Srbija – dunavski sliv”, svedočanstvo o nama bliskim predelima koje u hodu ne primećujemo. Na Zamurovićevim fotografijama oni oduzimaju dah.

– To je 11. monografija, a za četiri mogu da kažem da su samo moje, njih sam organizovao u sopstvenoj režiji, prva je bila „Srbija – život i običaji”, štampana 2002. godine i postala je simbol poklona iz Srbije. Recimo, Putin ima tri moje knjige. Sve tri iste, „Srbije”. Jer, svaki put kada se susretao sa različitim srpskim političarima, davali su mu istu knjigu – kaže Zamurović.

Rad na novoj monografiji trajao je pune dve godine.

– Smatram sebe slikarem sa fotoaparatom. Kada počnem da radim, mislim o tome danu i noću, to postaje bolest, opsesija – govori Zamurović.

Mnogo pre ostvarenja sna o lebdećem umetniku, kako ga je opisao Raša Popov, Zamurović je počeo karijeru u „Ilustrovanoj politici”, ali je procenio da mu više leži put slobodnog umetnika.

– Bilo je lepo raditi tamo, ali suviše brzo za moj ukus. Kasnije, prva velika šansa ukazala mi se pred otvaranje Olimpijskih igara u Sarajevu – priseća se. Uspeo je da proda fotografije u Parizu, Londonu, Briselu. Otišao je zatim kod direktora „Game” i dobio ugovor po kome može da zarađuje 60 odsto od prodaje fotografija.Međutim, kasnije su se pojavili tmurni oblaci nad Jugoslavijom i još nije bilo vreme za letenje balonom. Počeo je rat, a „Gama” je tražila ekskluzivne fotografije.

– U Vukovaru sam imao jedno zanimljivo iskustvo. Hteo sam po svaku cenu da uđem u autobus koji je služio za razmenu zarobljenika. Autobus sa hrvatskim vojnicima je kretao i ja sam „obradio” jednog ruskog vojnika, koji ga je čuvao. U trenutku sam izmislio da radim za „Politiku” i rekao sam mu da sam fotografisao Kazanj, njegov rodni grad. Pustio me je unutra…

Osećajući adrenalin, dok je fotografisao Hrvate, koji su, veli Zamurović, pod pretnjom pevali srpske pesme, nije primetio kada su se vrata zatvorila a autobus krenuo. Stigao je tako na hrvatsku stranu fronta, a zatim se i vratio odande, tako što se pomešao sa srpskim zarobljenicima koji su ulazili u autobus. 

Želja za fotografijom često je jača od života – konstatuje Zamurović.

To je dokazao još mnogo puta posle toga. Posle pada Srebrenice, dvojica Srba su ga u gepeku automobila prevezla do grada.

– Jedini sam koji je tamo ušao. Bio je to potpuno pust, avetinjski grad – govori Zamurović.

Iz rata pamti i intervju sa Ratko Mladićem. Radio je za pariski „Figaro”, sa francuskim novinarem. Sreli su se sa njim u Han Pijesku, a zatim im je general ponudio da se provozaju helikopterom.

– Leteli smo iznad Žepe, kada nam je Mladić rekao: „Pogledajte dole. Naredio sam da se miniraju muslimanske kuće. Sve, osim mosta, on mora da ostane. O njemu je pisao Ivo Andrić – priseća se Zamurović.

Fotografisao je i Slobodana Miloševića, Tomislava Nikolića, Zorana Đinđića, Vojislava Koštunicu.

– Bio sam protivnik Miloševićeve politike, ali ja sam profesionalac. Čak mislim da u Glavnom odboru SPS-a još stoji moja fotografija Slobodana. Zoran Đinđić mi je bio prijatelj. Jedini zadatak koji u karijeri nisam uradio bilo je fotografisanje njegove sahrane. Kada sam ugledao Ružicu i decu, nisam to mogao da uradim – kaže Zamurović.   

Od 2000. godine, fotografisanje političara papreno naplaćuje, a u balonu leti da bi ostvario san – stvoriti umetničku sliku fotoaparatom. Međutim, svaki početak je težak. Na prvom letu mu se ugasio plamen koji pokreće balon, a jednom ga je vetar nosio od beogradskog Ušća do Vinče, gde je konačno sleteo. Posle toga je u balon ugradio rezervni motor od 22 konja, što njegov balon čini jedinstvenim u svetu.

Ističe da monografije radi iz ljubavi, što često stvara i dugove. Tako za „Srbiju – Dunavski sliv”, duguje štampariji 40.000 evra.

– U principu, ona koju radim pre obično otplati sledeću koja je u planu – kaže Zamurović.

„Skakač po oblacima” ne miruje: kaže da će uskoro početi fotografisanje celog Dunava, leteće od izvora do ušća.

– Sprijateljio sam se sa pticama. Kada im priđem u balonu, one samo gledaju, uopšte se ne plaše. Valjda smo se srodili – zaključuje Zamurović. I napominje da ima veliki strah – od visine. Ali ljubav prema stvaranju pobeđuje.

Stanko Stamenković

-----------------------------------------------------------

Uskoro strana izdanja

U monografiji „Srbija – Dunavski sliv” Dragoljuba Zamurovića, smešteno je 3.000 fotografija sa motivom reka Srbije koje se ulivaju u Dunav. Trenutno postoji na srpskom jeziku, a uskoro bi trebalo da se pojavi i američko, japansko, englesko i italijansko izdanje. Uvode za poglavlja Zamurovićeve monografije pisao je pesnik Raša Popov, a potpise za neverovatne fotografije zabeležio je novinar „Politike” Bogdan Ibrajter Tane.

U toku je izložba njegovih radova na Savskom šetalištu u Beogradu, koja je otvorena do 15. oktobra. Na njoj je prikazano 45 fotografija velikog formata i otvorena je 24 sata.

Dragoljub Zamurović je rođen 1947. godine. Posle završenog Arhitektonskog fakulteta, pohađao je postdiplomske studije fotografije na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Za svoje fotografije dobio je brojne nagrade širom sveta.