Sport koji čuva i spasava živote

U organizaciji Crvenog krsta Srbije, uvodnim rečima prof. dr Dragana Radovanovića, predsednika Crvenog krsta Srbije, počelo je Nacionalno otvoreno takmičenje u spasilaštvu na vodi na Adi Ciganliji. Ovo takmičenje organizuje se u Srbiji prvi put posle 40 godina, a ujedno je i kruna nacionalne kampanje bezbednosti na vodi koja se sprovodila pod sloganom „Lajf sejving – sport koji čuva i spasava živote”.

Radovanović je učesnicima poželeo uspešno takmičenje koje je otvoreno bez obzira na kišu.

– Niste navikli na optimalne uslove i kiša ne može da vas spreči, ovo što vi radite posle 40 godina ulazi u istoriju – zaključio je on.

Takmičenje se odvija u šest disciplina: trči – plivaj – trči, trka zastavice na plaži, bacanje užeta, simulacija spasavanja na vodi, spasavanje spasilačkim čamcem i spasavanje sa tubom.

Učestvuje 130 takmičara iz 19 udruženja, asocijacija i organizacija Crvenog krsta u Srbiji – Kosova i Metohije, Koceljeva, Aleksandrovac, Kragujevac, Brus, Užice, Kraljevo, Asocijacija spasilaca na vodi, Spasilački savez Srbije, Niš, Jagodina, Voždovac, Stari grad, Obrenovac, Palilula, Novi Sad, Sremska Mitrovica, Subotica i „Nintel”.

Otvaranju su prisustvovali Boban Stevanović, zamenik načelnika Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova RS, dr Slađa Antonijević i Željko Čavić, šef odseka u Upravi za Vatrogasno-spasilačke jedinice, Vujica Cakić i Jovica Stošić iz Jedinice za bezbednost na rekama MUP-a, Damir Štajner, predstavnik Olimpijskog komiteta Srbije, dr Marija Marković iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.

– Prevencija i unapređenje znanja i veština ključni su u oblasti spasilaštva, zato sam veoma zadovoljna što je Institut „Dr Milan Jovanović Batut” prepoznat kao institucija koja može da učestvuje u kampanji koju je sproveo Crveni krst Srbije – ukazala je dr Mirjana Tošić iz Instituta.

Profesorka dr Sanja Mazić u ime Odbora saveza za „lajf sejving” takmičarima je skrenula pažnju na to da su baš oni najbolji među sportistima zato što ova sportska disciplina traži mnogo veština.

– Najbolji ste u trčanju, ronjenju, plivanju, veslanju, skoro da ste najbolji sportisti uopšte – kazala je ona i dodala da je spasilaštvo na vodi humana sportska disciplina jer spasava živote. Mazićeva je istakla da se takmičari pripremaju za Olimpijske igre gde će „lajf sejving” biti demonstrativni sport.

Crveni krst Srbije – nadležni nacionalni granski sportski savez za „lajf sejving”, kao dugogodišnji član Svetske i Evropske federacije za spasavanje na vodi, u okviru globalne kampanje Svetske zdravstvene organizacije „Svako može da se utopi, ali niko ne treba”, kroz različite aktivnosti u protekla tri meseca realizovao je kampanju koja doprinosi jačanju „lajf sejvinga”, bezbednosti na vodi i prevenciji utapanja.

Svakog dana utopi se 650 osoba

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, globalno 236.000 osoba se godišnje utopi, svakog dana oko 650, čak 26 osoba svakog sata. To je bilans tihe epidemije smrtnih ishoda koji se mogu sprečiti. Utapanje je uzrok oko 2,5 miliona smrti koje su mogle biti sprečene u poslednjih deset godina, a i jedan je od 10 uzroka smrti dece i mladih do 24 godine. Ovo je problem koji nije dovoljno prepoznat.

Srbija se, kažu podaci SZO-a, nalazi ispod evropskog proseka kada je u pitanju utapanje. Od 1998. do 2020. godine, u našoj zemlji godišnje se utopilo 89 osoba.