Srbija dobija prvi skajvok

Čačak – Srbija uskoro dobija svoj prvi stakleni vidikovac, takozvani „skajvok”. Biće postavljen nedaleko od Čačka, u srcu živopisne Ovčarsko-kablarske klisure na jednom od vrhova planine Kablar. Tačnije na mestu gde se sada nalazi drvena platforma s koje pogled pada na meandre Zapadne Morave, Ovčar, Šumadiju. Međutim, inovacija u vidu novog turističkog sadržaja u Ovčarko-kablarskoj klisuri podelila je ovdašnju javnost. Dok investitori uveravaju da će se izgradnjom vidikovca Čačak pozicionirati na turističkoj mapi sveta kao jedna od 10 najpoželjnijih destinacija sa skajvok sadržajima, ekolozi upozoravaju da ćemo „zarad profita” izgubiti jedinstven biodiverzitet Područja izuzetnih odlika „Ovčarsko-kablarska klisura”  I dok se u Čačku još traži dogovor između graditelja i ekologa, susedi u Hrvatskoj pune budžet od slične građevine na Biokovu iznad Makarske.

Sam početak izgradnje pristupnih saobraćajnica ka budućoj senzaciji na Kablaru bio je praćen protestima nekolicine ekoloških aktivista, koji su  se okupljali da bi se suprotstavili gradnji staklenog šetališta, baš kad je počelo i trasiranje pristupnog puta ka vrhu Kablara.

U Prostornom planu Predela izuzetnih odlika „Ovčarsko-kablarska klisura” ne pominje se izgradnja objekta na vidikovcu, već samo„unapređenje turističko rekreativne infrastrukture, posebno vidikovca na Kablaru, poletišta za paraglajding na Ovčaru, realizacija potencijalne žičare Ovčar Banja – Kablar, uređenje i korišćenje koridora uskih pruga za biciklizam i rekreaciju, uređenje planinarskih i šetnih staza…”

– Za vreme javne rasprave niko i nije mogao da izrazi svoje mišljenje o gradnji ovog objekta jer njegova gradnja i nije bila predviđena. Takođe smatramo da pri „unapređenju turističko rekreativne infrastrukture” neizostavno moraju da se poštuju sva pravila koja važe za zaštićena područja – naveli su u saopštenju aktivisti Udruženja „Tribina Čačak”.

Poslednje obraćanje javnosti članovi ovog pokreta su opremili sa još sedam tačaka putem kojih ističu da Ovčar Banji i kablarskim selima nedostaju nužnije infrastrukturne građevine, da izgradnja vidikovca ima političku konotaciju, te da se u ovoj investiciji štite interesi pojedinaca.

Opisujući investiciju kao projekat koji bi trebalo ekonomski da revitalizuje ovaj deo Srbije predstavnici vlasti u Čačku napominju da nisu očekivali „neslaganje oko bolje budućnosti meštana Ovčar Banje i kablarskih sela”. Iz gradskog vrha navode da su dosadašnja ulaganja u Ovčar Banju povećala gotovo sve ekonomske pokazatelje kada je razvoj turizma u pitanju.

– Slušajući kritike, počev od one kako će sivi soko udariti glavom u staklo na vidikovcu, jedina koja je imala smisla jeste da je Ovčar Banji potrebnija kanalizacija nego vidikovac. Baš zbog toga, taj projekat je jedan od prioritetnih u agendi Radne grupe Vlade Republike Srbije za razvoj Ovčarsko-kablarske klisure. Bilo je neophodno da se načini izmena Plana generalne regulacije kako bi se stvorio osnov za projektovanje svih infrastrukturnih objekata. Ti projekti su danas u završnoj fazi – izjavio je Milun Todorović, gradonačelnik Čačka, grada koji je nosilac investicije izgradnje skajvoka. Todorović ističe da se na projektu skajvoka radilo šest godina koliko je bilo potrebno da se pribave sve nužne dozvole, budući da se vidikovac treba postaviti u zaštićenom području.

– Osnovni motiv za izgradnju vidikovca bazira se na lepoti pogleda na meandre Zapadne Morave, Kablar i Ovčar Banju, za koga mnogi smatraju da je uz Uvac i Taru među najlepšima u Srbiji. Naša želja je da svim posetiocima Kablara, bez obzira na fizičke sposobnosti, omogućimo da bezbedno dođu do vidikovca i uživaju u pogledu. Izgradnjom puta stvara se mogućnost i dolaska autobusa i organizovanih turističkih tura. Posete ovoj lokaciji su postale brojne i posetioci više nisu samo vešti i sposobni planinari. Ekonomski faktor i prihod koji će ostvarivati grad i meštani ovoga kraja nisu bili osnovni motiv, ali je to svakako značajno, pošto će izgradnja vidikovca nesporno uticati na razvoj kablarskog kraja, a obezbeđeni prihodi grada će biti usmereni na dalji održivi razvoj Ovčarsko-kablarske klisure, naročito sa aspekta zaštite životne sredine – ističe Todorović.

Posetili smo Park prirode „Biokovo” i proverili kako ova staklena atrakcija utiče na biodiverzitet tog zaštićenog područja. Susedi u Hrvatskoj imaju vidikovac „Nebeska šetnica” na obroncima Biokova, i njihov skajvok milionima evra puni budžet Javne ustanove „Park prirode Biokovo”. Komšije na Makarskoj rivijeri nisu imale dilemu da li im je ovakav turistički sadržaj potreban.

– Makarska je dugo godina bila destinacija iz koje se odlazilo u Dubrovnik, Split, Brač, Mostar, jer su gosti hteli nešto zanimljivo... Sada više nije tako jer je skajvok postao okosnica našeg turizma. Pre skajvoka imali smo dve agencije koje su organizovale izlete do Biokova, danas ih je 40. Sezona više nije samo leti,  uposleni su turoperateri, ugostitelji, vodiči...Ranijih godina su tokom jeseni i zime restorani zatvarani, izdavanje smeštaja bilo je sporadično.  A sad sve dok je skajvok otvoren, ti turistički kapaciteti rade. Ranije je na vidikovcu beleženo 50.000 posetilaca koji bi najčešće organizovano išli do vrha Sveti Jure na Biokovu i u povratku se zaustavljali na visu Ravna Vlaška gde se nalazio  stari vidikovac. Prošle godine ostvarili smo 200.000 poseta, ove i više – izjavio je za „Politiku” geolog Hrvoje Škrabić, zamenik direktora PP „Biokovo”.

– Odnedavno se regija Biokovo – Imotska jezera nalaze na Uneskovoj listi globalnih geoparkova, što je treći takav upis u nas. Ovaj status jasno govori kakav je odnos upravljača prema prirodi. Skajvok kao građevina u Parku prirode nije bio prepreka za nominaciju, naprotiv. Od članova komisije koji su nas posetili radi evaluacije dobijali smo savete i preporuke kako da budemo operativniji, odnosno kako da sprečimo gužve i redove koje smo doista kasnije i nastali. Savetovali su nam da uvedemo prodaju ulaznica putem veb šopa, jer je to jedini način da u svakom trenutku možemo da kontrolišemo broj ljudi kako na cesti, tako i na samom skajvoku – objašnjava geolog Škrabić i dodaje da se očuvanje bogate prirodne i kulturne raznolikosti centralne Dalmacije ne dovodi u pitanje, naročito s profitom koji im u tome pomaže.

Prema rečima zaposlenih u PP „Biokovo” u najavi je izgradnja nove turističke atrakcije u regiji pod zaštitom Uneska. Čim stignu neophodne saglasnosti i dozvole, gradiće se gondola koja bi trebalo da poveže centar Makarske i predeo Ravna Vlaška.