Plima nacionalnih preletača u BiH

Dok je Srbija obasuta neverovatnim neistinama, „kreiranim” u taborima opozicije, a na Kosovu i Metohiji Albin Kurti sledi zastrašujuću izjavu Ferhat-bega iz 1943, iz doba kad je Kosmet bio pod nacističkom okupacijom, da „Srba više neće biti pod kosovskim suncem”, u BiH su prisutne druge „brige”.

Dok nelegalni visoki predstavnik Kristijan Šmit i dalje sprovodi svoju samovolju, gotovo prizivajući haos, preuzimajući ulogu nespojivu s dejtonskim principima, ovdašnji svet svedok je, kao valjda nigde pod kapom nebeskom, kako ljudi iz politike olako menjaju naciju. U stvari, po kadrovskoj potrebi. Ako je, na primer, za jedno radno mesto potrebna određena nacionalnost, predodređeni kandidat rado će promeniti naciju. Posebno je to prisutno kod dece iz tzv. mešovitih brakova. Nema veze što su se prilikom poslednjeg popisa izjašnjavali kao Hrvati, Bošnjaci ili Srbi – najednom će, ako zatreba, promeniti nacionalnost. A da apsurd bude veći, mnogi idu i dalje, i kao već deklarisani pripadnici ovog ili onog konstitutivnog naroda, koji su dugo zanemarivali tzv. ostale, najednom žele da su postanu Bosanci, dakle i sami „ostali”, kad su videli da to postaje trend.

Svaki čovek, naravno, može da se izjašnjava onako kako želi, pa i anacionalno, kao građanin. Ali neverovatno je to što mnogi od onih koji su izabrani na određene funkcije kao Bošnjaci, Hrvati ili Srbi, kasnije sami počinju da se bore protiv konstitutivnosti, ne odričući se pritom visokog položaja koji im garantuje upravo konstitutivnost. To je posebno primetno u Sarajevu.

I sve bi bilo čak i u redu, da su se borili protiv konstitutivnosti, a za građansku BiH, pre nego što su zauzeli visoke položaje i dobro se uhlebili. Ovako, sve to ima i prizvuke karijerizma, pa u tom smislu treba gledati i nedavne nesuglasice oko odluke Evropskog suda za ljudska prava. Jer apelant, koji se sada toliko brine za Bosance i njihovu ravnopravnost, svojevremeno se, bespogovorno, izjašnjavao kao Hrvat, jer se tražila ta nacionalna pripadnost.

Slične stvari nikad ne bi mogle da se dogode u Belgiji, kad su u pitanju Flamanci i Valonci, mada je to trostruka metropola. Ne samo glavni grad Belgije, već i sedište EU i NATO-a. Ali u BiH je sve moguće, pa i da se svojevremeno, prilikom kandidovanja, dvojica Bošnjaka iz Sarajeva izjasne kao Srbi, samo da bi se domogli fotelja u gradskoj vlasti. Srećom, ipak su u tome bili sprečeni.

Sarajlije u šali kažu – srećom što u BiH nema bar desetak nacija, jer bi neki preletači, u tako bogatom izboru, bili u prilici da bar pet puta promene nacionalnu „odoru”. A sve zbog nemoralnog političkog uzleta.

Slobodan Stajić,
publicista, Sarajevo