Podtip gripa izuzetno opasan za ptice

Ne smiruje se situacija na levoj obali Dunava u kanalu Vizelj, gde je za samo tri dana otkriveno više od 20 mrtvih labudova. Svakodnevno članovi Udruženja „Eko Pančevački rit” pronađu po nekoliko uginulih jedinki. Uzrok njihove smrti je, kako su rekli u Naučnom institutu za veterinarstvo Srbije u Beogradu, ptičji grip i to izuzetno virulentan podtip koji bukvalno „kosi” ptice. Izuzetno opasan za ptice može teoretski da se prenese i na čoveka, ali samo u izuzetno retkim situacijama i u jako bliskom kontaktu sa zaraženom životinjom. Isti slučaj je i kada je reč o prenosu sa čoveka na čoveka. Dešavalo se samo u ekstremnim uslovima.

– Ovaj podtip virusa izuzetno je zarazan za ptice. Naročito za labudove. Procene su da može da uništi od 80 do 90 odsto legla. Sumnjamo da je on bio razlog uginuća i više od 50 divljih pataka početkom septembra u kanalu Kalovita. A ako je bio uzrok uginuća ovolikog broja pataka koje su otpornije na njega od labudova, onda je jasno kolika je njegova virulentnost – kaže Slobodan Stanojević, šef Odeljenja za epizootiologiju Naučnog institutu za Veterinarstvo Srbije u Beogradu.

On ističe da bi, možda, jedini spas za ptice bio da se u ove kanale upumpa sveža voda iz Dunava kako bi se razblažila koncentracija virusa koji tu dolazi iz ptičijih fekalija.

Opreza radi, sugrađani bi ipak trebalo da izbegavaju direktni kontakt sa pticama, da ne pecaju ribu kraj tih kanala, niti da voze čamce dok se situacija ne smiri.

Da je reč o visokopatogenom podtipu ptičjeg gripa potvrđeno je i u Specijalističkom veterinarskom institutu u Kraljevu.

– U uzorku labuda koji nam je poslat na analizu iz Beograda utvrđeno je postojanje podtipa ptičijeg gripa H5N1. Postojanje ovog podtipa avijarne influence se beleži u toku cele ove godine i to u mnogim zemljama Evrope. Registrovan je u Nemačkoj, Poljskoj, Litvaniji, Rumuniji, Mađarskoj, Sloveniji, Danskoj, Norveškoj... Reč je o podtipu koji je visokopatogen i poznat je od 2007. godine, kada se prvi put značajno proširio u populaciji divljih ptica širom sveta. On je i dalje prisutan, neke godine ga ima više, neke manje... ali se od tada beleži svake godine – rekao je dr Milanko Šekler, virusolog i mikrobiolog, koordinator nacionalne referentne laboratorije za avijarnu influencu, groznicu zapadnog Nila i infektivni bronhitis Specijalističkog veterinarskog instituta u Kraljevu.

Kada se tek pojavio, nastala je panika jer je u nekim zemljama u Aziji njegovo prisustvo zabeleženo kod ljudi. Bilo ga je i kod ljudi i u Africi, ali ne i u Evropi. Tada je od ovog gripa obolelo oko 600 do 700 osoba.

– Smrtnost kod tih obolelih bila je 50 odsto. On je jeste visoko patogen, izuzetno virulentan, ali je sreća u nesreći što vrlo teško prelazi sa ptica, odnosno živine na ljude. Potrebna je ogromna infektivna doza, za razliku od korone gde je dovoljno hiljadu virusnih čestica da se neko zarazi. Ovde su potrebne stotine hiljada. Pretpostavka je da su se ljudi koji su se zarazili najverovatniji radili na farmama živine koja je obolela. Ovako nema opasnosti da bi se čovek zarazio, osim teorijski. Recimo kada bi neko jeo tog zaraženog labuda, tako da su šanse gotovo nikakve – objašnjava Šekler.

Mogućnosti da se taj virus prenese sa čoveka na čoveka su takođe minimalne. Jer prenošenje između ljudi je u prethodnih godina jednom ili dva puta zabeleženo i dogodilo se između osoba u porodici.

– Jako je teško da se prenese s čoveka na čoveka, jedino ako je neko mnogo bolestan i ima oslabljen imuni sistem, a non-stop je sa zaraženim, tako da su i ovde mogućnosti jako male – istakao je Šekler.

Za razliku od okolnih zemalja, gde je ptičji grip na farmama 2016. i 2017. godine gotovo uništio perad, kod nas je situacija izuzetno dobra.

– Tada je na živinarskim farmama u Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskog ubijeno na milione živine, a kod nas nekoliko stotina pataka i gusaka koje su živele u dvorištu i bile u kontaktu sa divljim patkama i labudovima. Razlog što je kod nas situacija dobra je to što su naši ljudi koji se profesionalno bave uzgojem živine na farmama na vreme shvatili rizike. Preduzeli su izuzetno stroge mere ulaska i izlaska radnika koji rade na farmama. Ulazi se u kombinezonima, sa nazuvicama, maskom, prolazi kroz dezo-barijeru, i tako se i izlazi. Neprestano se uništavaju glodari koji bi eventualno mogli doneti zarazu na farmu, mrežicama su prekriveni prozori i vrata kako divlje ptice ne bi mogle da uđu u objekte sa živinom… Ti objekti su obezbeđeni kao zatvor, poput Sin Singa – napominje Šekler.

Očekuje se proglašenje zaraženog područja

Uprava veterine Ministarstva poljoprivrede trebalo bi na lokaciji kanal Vizelj u Borči da proglasi da je područje zaraženo i ugroženo od zarazne bolesti avijarna influenca kod divljih ptica.

Zaraženim područjem se smatra područje od najmanje tri kilometra u poluprečniku, a ugroženim područjem krug od najmanje 10 kilometara u poluprečniku od žarišta, odnosno lokacija na kojima su pronađene uginule ptice.