Подтип грипа изузетно опасан за птице

Не смирује се ситуација на левој обали Дунава у каналу Визељ, где је за само три дана откривено више од 20 мртвих лабудова. Свакодневно чланови Удружења „Еко Панчевачки рит” пронађу по неколико угинулих јединки. Узрок њихове смрти је, како су рекли у Научном институту за ветеринарство Србије у Београду, птичји грип и то изузетно вирулентан подтип који буквално „коси” птице. Изузетно опасан за птице може теоретски да се пренесе и на човека, али само у изузетно ретким ситуацијама и у јако блиском контакту са зараженом животињом. Исти случај је и када је реч о преносу са човека на човека. Дешавало се само у екстремним условима.

– Овај подтип вируса изузетно је заразан за птице. Нарочито за лабудове. Процене су да може да уништи од 80 до 90 одсто легла. Сумњамо да је он био разлог угинућа и више од 50 дивљих патака почетком септембра у каналу Каловита. А ако је био узрок угинућа оволиког броја патака које су отпорније на њега од лабудова, онда је јасно колика је његова вирулентност – каже Слободан Станојевић, шеф Одељења за епизоотиологију Научног институту за Ветеринарство Србије у Београду.

Он истиче да би, можда, једини спас за птице био да се у ове канале упумпа свежа вода из Дунава како би се разблажила концентрација вируса који ту долази из птичијих фекалија.

Опреза ради, суграђани би ипак требало да избегавају директни контакт са птицама, да не пецају рибу крај тих канала, нити да возе чамце док се ситуација не смири.

Да је реч о високопатогеном подтипу птичјег грипа потврђено је и у Специјалистичком ветеринарском институту у Краљеву.

– У узорку лабуда који нам је послат на анализу из Београда утврђено је постојање подтипа птичијег грипа Х5Н1. Постојање овог подтипа авијарне инфлуенце се бележи у току целе ове године и то у многим земљама Европе. Регистрован је у Немачкој, Пољској, Литванији, Румунији, Мађарској, Словенији, Данској, Норвешкој... Реч је о подтипу који је високопатоген и познат је од 2007. године, када се први пут значајно проширио у популацији дивљих птица широм света. Он је и даље присутан, неке године га има више, неке мање... али се од тада бележи сваке године – рекао је др Миланко Шеклер, вирусолог и микробиолог, координатор националне референтне лабораторије за авијарну инфлуенцу, грозницу западног Нила и инфективни бронхитис Специјалистичког ветеринарског института у Краљеву.

Када се тек појавио, настала је паника јер је у неким земљама у Азији његово присуство забележено код људи. Било га је и код људи и у Африци, али не и у Европи. Тада је од овог грипа оболело око 600 до 700 особа.

– Смртност код тих оболелих била је 50 одсто. Он је јесте високо патоген, изузетно вирулентан, али је срећа у несрећи што врло тешко прелази са птица, односно живине на људе. Потребна је огромна инфективна доза, за разлику од короне где је довољно хиљаду вирусних честица да се неко зарази. Овде су потребне стотине хиљада. Претпоставка је да су се људи који су се заразили највероватнији радили на фармама живине која је оболела. Овако нема опасности да би се човек заразио, осим теоријски. Рецимо када би неко јео тог зараженог лабуда, тако да су шансе готово никакве – објашњава Шеклер.

Могућности да се тај вирус пренесе са човека на човека су такође минималне. Јер преношење између људи је у претходних година једном или два пута забележено и догодило се између особа у породици.

– Јако је тешко да се пренесе с човека на човека, једино ако је неко много болестан и има ослабљен имуни систем, а нон-стоп је са зараженим, тако да су и овде могућности јако мале – истакао је Шеклер.

За разлику од околних земаља, где је птичји грип на фармама 2016. и 2017. године готово уништио перад, код нас је ситуација изузетно добра.

– Тада је на живинарским фармама у Мађарској, Румунији и Бугарског убијено на милионе живине, а код нас неколико стотина патака и гусака које су живеле у дворишту и биле у контакту са дивљим паткама и лабудовима. Разлог што је код нас ситуација добра је то што су наши људи који се професионално баве узгојем живине на фармама на време схватили ризике. Предузели су изузетно строге мере уласка и изласка радника који раде на фармама. Улази се у комбинезонима, са назувицама, маском, пролази кроз дезо-баријеру, и тако се и излази. Непрестано се уништавају глодари који би евентуално могли донети заразу на фарму, мрежицама су прекривени прозори и врата како дивље птице не би могле да уђу у објекте са живином… Ти објекти су обезбеђени као затвор, попут Син Синга – напомиње Шеклер.

Очекује се проглашење зараженог подручја

Управа ветерине Министарства пољопривреде требало би на локацији канал Визељ у Борчи да прогласи да је подручје заражено и угрожено од заразне болести авијарна инфлуенца код дивљих птица.

Зараженим подручјем се сматра подручје од најмање три километра у полупречнику, а угроженим подручјем круг од најмање 10 километара у полупречнику од жаришта, односно локација на којима су пронађене угинуле птице.