Kad je prikuma imala letež, bio je to trenutak za večnutak

Mi ljudi smo raznih umosklopa, zavlada ponekad nama neko duhoklonuće zbog beztebnosti ili beznemoža, ili premišljavanja, ali tu su naši saplačnici da vrate suštinu onome što je obesuštinjeno i načine da svaki trenutak bude – večnutak (večno pamćenje)

Ovako bi mogao izgledati srpski jezik da se pitaju učesnici takmičenja za najbolju novu srpsku reč. Ono je bilo otvoreno do 15. septembra i na imejl-adresu Male biblioteke govornici srpskog jezika slali su svoje predloge novih reči. Mogućnost da promišljaju o svom jeziku i tvore nove reči imali su svi koji govore srpski, a uslov je bio da objasne značenje reči, nadahnuće i cilj, kao i da poslata reč ne sme biti prethodno zabeležena ni u jednom srpskom rečniku. Mnogi su predlozi pristigli na adresu organizatora takmičenja, ali su 32 reči ušle u uži izbor. Na sajtu Male biblioteke (www.malabiblioteka.net/novarec) mogu se pročitati veoma kreativna objašnjenja tvoraca, a čitaoci su mogli preuzeti ulogu sudije i tako pomoći da njihova omiljena nova reč sa postojeće liste dobije titulu najbolje. Glasanje je bilo otvoreno i za javnost, mogle su se izabrati najviše tri reči, a 15. oktobra sledi proglašenje pobednika. Neke od reči u konkurenciji za najbolju, pored onih s početka teksta, bile su i: prikuma (kumova devojka), letež (džetleg), opazica (komentar), zasutravanje (prokrastinacija), samosnaći se (improvizovati), zascenje (bekstejdž), neželjak (spam), sviđ (lajk)...

Međutim, s pravom se mnogi pitaju da li je već kasno za srpski jezik, koji je u novije vreme preplavljen rečima iz stranih jezika. Da li smo se kasno setili da se ugledamo na druge narode koji su „brižljiviji” prema svome jeziku?

Organizatori ovog izbora kažu da je dobra i lepa reč umetničko delo i pedalj puta koji nas spaja, da snaži i ulepšava život i jezik. Tvrde da je za opstanak jezika neophodno da se brinemo o njemu i da ovakvim takmičenjem žele da podstaknu i javni razgovor o vrednostima reči koje govorimo. Susedi Hrvati već imaju slično takmičenje i od 1993. dodeljuju nagradu za najbolju novu hrvatsku reč. Neke od nagrađenih reči bile su: uspornik (ležeći policajac), parkomat (aparat za naplatu parkinga), dodirnik (za touch screen), rukozborac (osoba koja se služi znakovnim jezikom), zapozorje (za backstage)...

Kako je za „Politiku” već govorio Veljko Žižić, jedan od organizatora takmičenja „Najbolja nova srpska reč”, „potreba za novim rečima je danas izražena zbog brzine produbljivanja ljudskog znanja”. On smatra da je zbog sklada, zvuka i sporazumevanja dugoročno bolje da sami osmislimo nove reči. – Nepotrebne strane reči, posebno u javnom govoru, na radiju, televiziji, imaju snagu da trajno remete jezik. Strane reči stvaraju prostor za rušenje i smisla i jezika. Zar ne govorimo da bismo se sporazumeli? A jezik je živ tek ako se u okviru njega stvara. To „stvaranje” ne bi smelo biti čin puke predaje kolonizaciji. Jezici umiru i zato što ih korisnici napuštaju, tada kada prestanu da budu korisni ili kada postanu prepreka sporazumevanju – rekao je Žižić povodom početka takmičenja. Tom prilikom istakao je da filolozi okupljeni oko časopisa „Novorečje” takođe razmišljaju u istom pravcu.

I tako je i bilo. Nedavno je i Filološko društvo „Reči”, izdavač „Novorečja”, objavilo svoj Izbor reči godine 2023, u tri kategorije: nova reč godine, reč godine, lažireč. Šta organizatori ovog takmičenja traže od govornika srpskog jezika? Pa opet – da promišljaju o svom jeziku, ali iz drugog ugla. Kada je u pitanju kategorija nova reč godine, kriterijumi se razlikuju od prvopomenutog izvora – zapravo, gotovo da su oprečni. Traži se reč koja je nedavno ušla u jezik i postala popularna, ali nije napravljena svesnim naporom pojedinca, nego je prirodnim putem jezičkog razvitka ušla u srpski jezik bogateći njegov leksički fond, kažu iz „Reči”. Neki od predloga iz ove kategorije jesu: bodišejming, dedolarizacija, gasirati, kvartirnik, blentalitet. Reči pristigle u kategoriji reč godine, one koja odražava stanje u društvu 2023. godine, jesu: parizer, deeskalacija, nasilje, rat, protesti, inflacija. A lažireč je reč koja maskira, iskrivljuje, ublažuje ili pokriva smisao onoga što imenuje, odslikava zloupotrebu jezika, i tu su predložene reči: specijalna vojna operacija (rat), ekonomski tigar (Srbija), pucnjava (masakr u beogradskoj školi), elita (rijaliti program).

– Nepostojanost je jedna od glavnih odlika novih reči našeg doba. Ovakve reči spadaju u tzv. jednodnevne reči – izjavila je prof. dr Rajna Dragićević sa Katedre za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima na Filološkom fakultetu u Beogradu na konferenciji za medije povodom najave za izbor reči godine. Ona je dodala da u izboru za reč godine učestvuju lingvisti i da će se potruditi da on ne bude u službi promovisanja beznačajne igre rečima, već da doprinese leksičkom bogaćenju. Nada se i da će reči koje odaberu biti među onima za koje se može pretpostaviti da će ostaviti dublji trag u srpskom jeziku i kulturi.

Istom prilikom Ivana Lazić Konjik, iz Instituta za srpski jezik SANU, rekla je da je u našoj zemlji ovo prvi put da se na ovaj način bira reč godine i da je cilj ovog izbora da se izabere reč koja najbolje predstavlja tekuću godinu, ali i da se pažnja javnosti usmeri na jezik i reči kojima opisujemo i izražavamo naš odnos prema svetu.

Izgleda da srpski jezik vapi da bude spasen od nemarnosti. Nadamo se da će ovakvi izbori biti delotvorni i protresti nas da više vodimo računa o svom jezičkom identitetu.