Bitefova bajka i „antibajka” iza scene

U podmlađenom sastavu Bitef tima, kao dugogodišnji menadžer, bez obzira na godine i staž, kažu mi da sam najmlađa. U veliku porodicu Bitefa ušetala sam 2005. godine, čitav život vođena tragom bajke, da bi, „ne slučajno”, započela rad baš na 39. Bitefu, čiji je slogan glasio „Na tragu bajke i antibajke”.

Iza organizacije 57. Bitefa, kako i svih prethodnih izdanja stoji ceo tim vrednih ljudi koji istrajava na svim pojedinostima, a Slavica Hinić, dugogodišnja maštovita menadžerka ovako je za „Politiku” govorila o svojim bitefovskim iskustvima. Brojna ekipa saradnika koja je angažovana mesecima unazad da obezbedi sve neophodne elemente, od organizacije dolaska trupa, medijske zastupljenosti, pratećih sadržaja, pribavljanja rekvizita… i ovoga puta bila je na visini zadatka.

– Te godine Bitef se pridružio obeležavanju dva veka od rođenje velikog bajkopisca Andersena, a predstava „Andersenov san” Euđenija Barbe, sudeći bar po naslovu, bila je glavna inspiracija Jovanu Ćirilovu za tadašnji slogan. Slogan je uvek značio „više od reči”, pratio je sadašnjicu, markirao problem i definisao temu festivala i odabira predstava. To mi je bio znak da sam na dobrom putu i da svoju bajku nastavim da živim na krilima pozorišta, hrabro se suočavajući sa svim zamkama antibajke, koja je, na žalost, svuda prisutna. Vrlo često je i opstanak samog Bitefa ličio na antibajku, jer smo prošli razne turbulencije, a ipak svemu tome odoleli. Srećna sam zato što je tim Bitefa prepoznao i moje lične inovacije. Dobila sam prostor da osmislim takozvana after ten druženja posle predstava i konferencije za novinare izvan pozorišne institucije. Takva je bila i nedavna konferencija u „Rajskim konacima”, rudničko-takovskom kraju, uz cvrkut ptica, mirise raznolikog cveća i kulinarske specijalitete ovog bajkovitog mesta – priča Slavica Hinić.

Ništa manje kreativna je i svemoguća Kristina Krspogačin Stajić, za koju su pripreme za ovogodišnji 57. Bitef počele ranije nego prethodnih godina, još, kako kaže, u oktobru 2022. godine.

– Iako srećna, što je rad u marketing sektoru Bitefa konačno postao celogodišnja aktivnost, u proces sam ušla pomalo zbunjena, jer nikada nisam imala priliku da vidim kako se novo izdanje rađa. Uvek do sada, u proces sam se uključivala kada bi trenutno izdanje već bilo „formirana beba od minimalno šest meseci”. Ipak, spoljašnje okolnosti konstantno su nas primoravale da čekamo... Da čekamo odluke, hoće li ili neće biti promena, momenat kada ćemo zaista moći da počnemo. Naravno, prednost rada u Bitefu je ta što vas samo ime festivala, kod potencijalnih partnera, već predstavlja u velikoj meri, ali ipak, za sektor marketinga, formiranje programa je ključno, kako bismo precizno osmislili kome možemo da se obratimo i oko čega ćemo graditi ovogodišnju kampanju – priča Kristina Krspogačin Stajić i dodaje:

– I onda smo u tom čekanju, opet dočekali da su se prvi rezultati našeg rada kao tima, videli tek posle šest meseci truda. Prvi događaj, koji smo priredili, a koji je trebalo da nas uvede u 57. Bitef, bio je razgovor „Kakav nam Bitef treba?’’, i važno mi je da ga istaknem jer je upravo ovo pitanje ključ svih razmišljanja u vezi sa marketinškim nastupima ovogodišnjeg Bitefa.

Tu je i neumorni Mladen Savković, mladi, agilni menadžer koji ne poznaje prepreke. Često ponavljam sebi, priča nam u pauzi između dva festivalska događaja: „Mladene, to je samo još jedan u nizu festivala, ne treba toliko emotivno da se vezuješ za njega.”

– Protekla nedelja je, recimo, bila posebno uzbudljiva. Bilo je veče i upravo sam završio elektronski razgovor sa Matejom Koležnik, rediteljkom predstave „Deca sunca” koja je otvorila ovogodišnji Bitef. Jedva smo našli termin za razgovor, a onda smo nadugačko i naširoko razgovarali o njenoj predstavi, o slovenačkim rediteljkama i srpskim glumcima, o radu u Njemačkoj… – kaže Mladen Savković.

Koje veče kasnije, ispoveda se Savković, opet mu je bilo teško da zaspi. Ovog puta jer se Mario Banuši plašio da će biti previše uzbuđen uoči premijere i priznao mu kako mu je tada teško da izrazi sve što želi na engleskom. Njegova predstava „Zbogom, Lindita” izvodi se bez ijedne izgovorene reči.

– Dok se dopisujemo, kaže mi da je ponekad anksiozan i da bi se osećao bolje ako za potrebe intervjua možemo da mu pomognemo sa prevodom. „Nema mesta za anksioznost, tu smo za tebe”, odgovaram mu dok teram sebe da ustanem iz kreveta, jer su već kasni sati, i zapišem napomenu: „Treba nam prevod sa grčkog”. Jer usled nagomilanih obaveza mogu nešto i da zaboravim – dodaje Savković.

Iza Ksenija Đurović, jednog od najbližih kreativnih saradnika Nikite Milivojevića, selektora i umetničkog direktora Bitefa takođe je bogato iskustvo.

– Da li je moguće da imamo samo dva meseca da napravimo program? Da li je moguće da u samo sedam meseci treba sve isplanirati, ugovoriti i realizovati? Ovako je ukratko tekao moj proces razmišljanja o Bitefu dok nisam „prihvatila stvarnost” u kojoj pored producentskog posla doprinosim i odabiru programa kao članica selektorskog tima sa Tijanom Grumić i Nikitom Milivojevićem – naglašava preduzimljiva Ksenija Đurović.

Posle rada na široj, kaže, pa užoj selekciji za ovogodišnji Bitef, prešli su na pripreme, njen omiljeni proces jer uključuje sektor tehnike i celu zajednicu izvođačkih umetnosti zbog prostora i drugih resursa koje koriste.

– Mi to podrazumevamo, ali čini mi se da javnost ne zna da se Bitef sigurno ne bi dogodio (svake godine) da nema koleginica i kolega koji festival svesrdno podržavaju svih ovih godina. Broj koji tehnici i produkciji obeležava 57. izdanje Bitefa je 15: toliko tona peska morali smo da unesemo u prostor Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić”! Uz pomoć dva šlepera i oko 30 dekoratera ovaj posao završili smo za nekoliko sati. Sledeći broj je 0,7: toliki je obim svakog pojedinačnog zrna peska (da, bilo je više veličina u opticaju, ali smo se odlučili za 0,7 kako izvođači predstave „Sunce i more” ne bi imali smetnje usled prašine koju oslobađaju manja zrna…

Anja Suša na Terazijama

Svoju predstavu „# Jeanne” prema delu Ivane Sajko, rediteljka Anja Suše radila je u produkciji švedskog gostujućeg pozorišta „Riksteatern” i Kraljevskog dramskog pozorišta Dramaten. Poklonici teatra imaće priliku da je vide večeras od 20 sati u Pozorištu na Terazijama, kao osmu premijeru 57. Bitefa.

Predstava „# Jeanne” savremena je verzija bajke o Jovanki Orleanki, koja se bavi otporom prema društvenoj i sistemskoj nepravdi. Kroz priču o mladoj devojci, buntovnici, koja namerava da pređe jezero koje deli dva sveta, dve klase, autorke seciraju probleme društvene nejednakosti i klasnih razlika, odnosno pitanja ekološke katastrofe i klimatskih promena…