Битефова бајка и „антибајка” иза сцене

У подмлађеном саставу Битеф тима, као дугогодишњи менаџер, без обзира на године и стаж, кажу ми да сам најмлађа. У велику породицу Битефа ушетала сам 2005. године, читав живот вођена трагом бајке, да би, „не случајно”, започела рад баш на 39. Битефу, чији је слоган гласио „На трагу бајке и антибајке”.

Иза организације 57. Битефа, како и свих претходних издања стоји цео тим вредних људи који истрајава на свим појединостима, а Славица Хинић, дугогодишња маштовита менаџерка овако је за „Политику” говорила о својим битефовским искуствима. Бројна екипа сарадника која је ангажована месецима уназад да обезбеди све неопходне елементе, од организације доласка трупа, медијскe заступљености, пратећих садржаја, прибављања реквизита… и овога пута била је на висини задатка.

– Те године Битеф се придружио обележавању два века од рођење великог бајкописца Андерсена, а представа „Андерсенов сан” Еуђенија Барбе, судећи бар по наслову, била је главна инспирација Јовану Ћирилову за тадашњи слоган. Слоган је увек значио „више од речи”, пратио је садашњицу, маркирао проблем и дефинисао тему фестивала и одабира представа. То ми је био знак да сам на добром путу и да своју бајку наставим да живим на крилима позориштa, храбро се суочавајући са свим замкама антибајке, која је, на жалост, свуда присутна. Врло често је и опстанак самог Битефа личио на антибајку, јер смо прошли разне турбуленције, а ипак свему томе одолели. Срећна сам зато што је тим Битефа препознао и моје личне иновације. Добила сам простор да осмислим такозвана афтер тен дружења после представа и конференције за новинаре изван позоришне институције. Таква је била и недавна конференција у „Рајским конацима”, рудничко-таковском крају, уз цвркут птица, мирисе разноликог цвећа и кулинарске специјалитете овог бајковитог места – прича Славица Хинић.

Ништа мање креативна је и свемогућа Кристина Крспогачин Стајић, за коју су припреме за овогодишњи 57. Битеф почеле раније него претходних година, још, како каже, у октобру 2022. године.

– Иако срећна, што је рад у маркетинг сектору Битефа коначно постао целогодишња активност, у процес сам ушла помало збуњена, јер никада нисам имала прилику да видим како се ново издање рађа. Увек до сада, у процес сам се укључивала када би тренутно издање већ било „формирана беба од минимално шест месеци”. Ипак, спољашње околности константно су нас приморавале да чекамо... Да чекамо одлуке, хоће ли или неће бити промена, моменат када ћемо заиста моћи да почнемо. Наравно, предност рада у Битефу је та што вас само име фестивала, код потенцијалних партнера, већ представља у великој мери, али ипак, за сектор маркетинга, формирање програма је кључно, како бисмо прецизно осмислили коме можемо да се обратимо и око чега ћемо градити овогодишњу кампању – прича Кристина Крспогачин Стајић и додаје:

– И онда смо у том чекању, опет дочекали да су се први резултати нашег рада као тима, видели тек после шест месеци труда. Први догађај, који смо приредили, а који је требало да нас уведе у 57. Битеф, био је разговор „Какав нам Битеф треба?’’, и важно ми је да га истакнем јер је управо ово питање кључ свих размишљања у вези са маркетиншким наступима овогодишњег Битефа.

Ту је и неуморни Младен Савковић, млади, агилни менаџер који не познаје препреке. Често понављам себи, прича нам у паузи између два фестивалска догађаја: „Младене, то је само још један у низу фестивала, не треба толико емотивно да се везујеш за њега.”

– Протекла недеља је, рецимо, била посебно узбудљива. Било је вече и управо сам завршио електронски разговор са Матејом Колежник, редитељком представе „Деца сунца” која је отворила овогодишњи Битеф. Једва смо нашли термин за разговор, а онда смо надугачко и нашироко разговарали о њеној представи, о словеначким редитељкама и српским глумцима, о раду у Њемачкој… – каже Младен Савковић.

Које вече касније, исповеда се Савковић, опет му је било тешко да заспи. Овог пута јер се Марио Бануши плашио да ће бити превише узбуђен уочи премијере и признао му како му је тада тешко да изрази све што жели на енглеском. Његова представа „Збогом, Линдита” изводи се без иједне изговорене речи.

– Док се дописујемо, каже ми да је понекад анксиозан и да би се осећао боље ако за потребе интервјуа можемо да му помогнемо са преводом. „Нема места за анксиозност, ту смо за тебе”, одговарам му док терам себе да устанем из кревета, јер су већ касни сати, и запишем напомену: „Треба нам превод са грчког”. Јер услед нагомиланих обавеза могу нешто и да заборавим – додаје Савковић.

Иза Ксенија Ђуровић, једног од најближих креативних сарадника Никите Миливојевића, селектора и уметничког директора Битефа такође је богато искуство.

– Да ли је могуће да имамо само два месеца да направимо програм? Да ли је могуће да у само седам месеци треба све испланирати, уговорити и реализовати? Овако је укратко текао мој процес размишљања о Битефу док нисам „прихватила стварност” у којој поред продуцентског посла доприносим и одабиру програма као чланица селекторског тима са Тијаном Грумић и Никитом Миливојевићем – наглашава предузимљива Ксенија Ђуровић.

После рада на широј, каже, па ужој селекцији за овогодишњи Битеф, прешли су на припреме, њен омиљени процес јер укључује сектор технике и целу заједницу извођачких уметности због простора и других ресурса које користе.

– Ми то подразумевамо, али чини ми се да јавност не зна да се Битеф сигурно не би догодио (сваке године) да нема колегиница и колега који фестивал свесрдно подржавају свих ових година. Број који техници и продукцији обележава 57. издање Битефа је 15: толико тона песка морали смо да унесемо у простор Уметничког павиљона „Цвијета Зузорић”! Уз помоћ два шлепера и око 30 декоратера овај посао завршили смо за неколико сати. Следећи број је 0,7: толики је обим сваког појединачног зрна песка (да, било је више величина у оптицају, али смо се одлучили за 0,7 како извођачи представе „Сунце и море” не би имали сметње услед прашине коју ослобађају мања зрна…

Ања Суша на Теразијама

Своју представу „# Jeanne” према делу Иване Сајко, редитељка Ања Суше радила је у продукцији шведског гостујућег позоришта „Рикстеатерн” и Краљевског драмског позоришта Драматен. Поклоници театра имаће прилику да је виде вечерас од 20 сати у Позоришту на Теразијама, као осму премијеру 57. Битефа.

Представа „# Jeanne” савремена је верзија бајке о Јованки Орлеанки, која се бави отпором према друштвеној и системској неправди. Кроз причу о младој девојци, бунтовници, која намерава да пређе језеро које дели два света, две класе, ауторке сецирају проблеме друштвене неједнакости и класних разлика, односно питања еколошке катастрофе и климатских промена…