Završena 60. „Oplenačka berba”

Topola – Već šest decenija svakog drugog vikenda u oktobru, u maloj varoši podno Oplenca, ulice postanu tesne za brojne posetioce i izlagače na etno-štandovima koji su prepuni grožđa, vina, voća, rakija, raznih rukotvorina i domaćih proizvoda. Tako je bilo i ovog vikenda, a izuzetno lepo vreme doprinelo je da jubilarni vašar u Topoli obori sve rekorde.

Ivica Prokić iz Gornje Trnave izrazio je zadovoljstvo zbog dobre prodaje grožđa, vina i rakija, iako je godina bila veoma loša, pre svega zbog vremenskih uslova. Porodica Bojana Stevanovića iz Topole učestvuje redovno na berbi već trideset godina, a njegova familija se vekovima bavi vinogradarstvom.

„Na hektaru zasada vinove loze u kojoj prevladava hamburg na padinama Oplenca, ove godine bilo je teško održati rod, a prinos je manji skoro 50 odsto”, istakao je naš sagovornik. Na njegovom štandu grožđe se prodavalo za 200 dinara po kilogramu.

Prvo mesto za belu stonu, a reč je o „muskat italiji”, pripalo je Plantaži Glišić iz Šuma kod Topole, a Lazar je iz ove porodične vinarije kazao da imaju oko dva hektara vinograda i da svake godine osvoje po nekoliko nagrada za kvalitet ili grožđa ili vina. I on se požalio na ovogodišnji manji prinos zbog loših vremenskih uslova i velike vlage.

Brojni izlagači su stigli i iz Aleksandrovačke Župe, a među njima njima i Miloš Nedeljković iz sela Rate koji je drugi put na „Oplenačkoj berbi”. On smatra da su stare sorte grožđa neprevaziđene. „Aleksandrovačka Župa ima kiselinu, Oplenac ima šećer i kada se ta vina pomešaju, tada se dobija dobitna kombinacija”, rekao je kroz šalu Nedeljković koji je nekada bio snimatelj u dopisništvu RTS-a u Kruševcu, a danas se bavi vinogradarstvom.

Brojne su bile i tezge sa organskim proizvodima. Po preporukama prijatelja i rođaka, prvi put je izlagao Dragan Đorđević sa Vlasinskog jezera. Osnovna delatnost njegovog porodičnog gazdinstva je sakupljanje i prerada šumskih plodova. U proizvodnji ne koriste konzervans i sve spravljaju ručno, na tradicionalan način. Pored brojnih džemova i slatka od šumskog voća, najviše se tražilo slatko od borovih šišarki koje se koristi u lečenju pluća, bronihija i glasnih žica, a pet puta je jači lek od borovog meda. Đorđević je mišljenja da bi svaki grad u Srbiji trebalo da ima prodavnicu zdrave hrane u koju bi bili dopremani proizvodi iz cele Srbije, što bi pomoglo i proizvođačima i potršačima.

Nisu zaostajali ni travari, ni mesari, ni kolačari, ni bombondžije, ni pčelari sa svojim proizvodima. Olivera i Nebojša Vučković iz Topole gaje pčele od 1994. godine i redovni su izlagači. Sa svojih 180 košnica proizvode razne vrste meda i ceo propratni asortiman pčelarskih „medikamenata”, a na „Oplenačkoj berbi” su bili zadovoljni potražnjom.

Jedini izlagač domaćeg piva bio je tim proizvođača iz Aranđelovca koji su ove godine počeli proizvodnju ovog napitka koje će verovatno nazvati aranđelovačko pivo.

– Imamo kapacitet od 12.000 litara, ali mesečno proizvodimo nešto manje od ove količine, a od jedne ture piva napravili smo i domaći džin. Posetioci su oduševljeni i vraćaju se za još jednu čašu – kaže Luka Stojanović, koji je jedan od vlasnika pivare, koja u Šumadiji još postoji na Kosmaju i u Kragujevcu.

– Udruženje žena „Omoljčanke” popularisalo je stare zanate iz okoline Pančeva, pa su se na štandu mogli videti zlatovez, beli vez, tkanja i etno-moderni modeli – rekla je Slavica Polić, predsednica Udruženja koja je i privatno vezana za ovaj deo Šumadije, a posetioci su se najviše interesovali za košulje iz nošnje, torbe heklane od posebne vrste trake i etno-haljine.