Завршена 60. „Опленачка берба”

Топола – Већ шест деценија сваког другог викенда у октобру, у малој вароши подно Опленца, улице постану тесне за бројне посетиоце и излагаче на етно-штандовима који су препуни грожђа, вина, воћа, ракија, разних рукотворина и домаћих производа. Тако је било и овог викенда, а изузетно лепо време допринело је да јубиларни вашар у Тополи обори све рекорде.

Ивица Прокић из Горње Трнаве изразио је задовољство због добре продаје грожђа, вина и ракија, иако је година била веома лоша, пре свега због временских услова. Породица Бојана Стевановића из Тополе учествује редовно на берби већ тридесет година, а његова фамилија се вековима бави виноградарством.

„На хектару засада винове лозе у којој превладава хамбург на падинама Опленца, ове године било је тешко одржати род, а принос је мањи скоро 50 одсто”, истакао је наш саговорник. На његовом штанду грожђе се продавало за 200 динара по килограму.

Прво место за белу стону, а реч је о „мускат италији”, припало је Плантажи Глишић из Шума код Тополе, а Лазар је из ове породичне винарије казао да имају око два хектара винограда и да сваке године освоје по неколико награда за квалитет или грожђа или вина. И он се пожалио на овогодишњи мањи принос због лоших временских услова и велике влаге.

Бројни излагачи су стигли и из Александровачке Жупе, а међу њима њима и Милош Недељковић из села Рате који је други пут на „Опленачкој берби”. Он сматра да су старе сорте грожђа непревазиђене. „Александровачка Жупа има киселину, Опленац има шећер и када се та вина помешају, тада се добија добитна комбинација”, рекао је кроз шалу Недељковић који је некада био сниматељ у дописништву РТС-а у Крушевцу, а данас се бави виноградарством.

Бројне су биле и тезге са органским производима. По препорукама пријатеља и рођака, први пут је излагао Драган Ђорђевић са Власинског језера. Основна делатност његовог породичног газдинства је сакупљање и прерада шумских плодова. У производњи не користе конзерванс и све справљају ручно, на традиционалан начин. Поред бројних џемова и слатка од шумског воћа, највише се тражило слатко од борових шишарки које се користи у лечењу плућа, бронихија и гласних жица, а пет пута је јачи лек од боровог меда. Ђорђевић је мишљења да би сваки град у Србији требало да има продавницу здраве хране у коју би били допремани производи из целе Србије, што би помогло и произвођачима и потршачима.

Нису заостајали ни травари, ни месари, ни колачари, ни бомбонџије, ни пчелари са својим производима. Оливера и Небојша Вучковић из Тополе гаје пчеле од 1994. године и редовни су излагачи. Са својих 180 кошница производе разне врсте меда и цео пропратни асортиман пчеларских „медикамената”, а на „Опленачкој берби” су били задовољни потражњом.

Једини излагач домаћег пива био је тим произвођача из Аранђеловца који су ове године почели производњу овог напитка које ће вероватно назвати аранђеловачко пиво.

– Имамо капацитет од 12.000 литара, али месечно производимо нешто мање од ове количине, а од једне туре пива направили смо и домаћи џин. Посетиоци су одушевљени и враћају се за још једну чашу – каже Лука Стојановић, који је један од власника пиваре, која у Шумадији још постоји на Космају и у Крагујевцу.

– Удружење жена „Омољчанке” популарисало је старе занате из околине Панчева, па су се на штанду могли видети златовез, бели вез, ткања и етно-модерни модели – рекла је Славица Полић, председница Удружења која је и приватно везана за овај део Шумадије, а посетиоци су се највише интересовали за кошуље из ношње, торбе хеклане од посебне врсте траке и етно-хаљине.