Tropski odgovor Velikom bratu

Sa samita latinoameričke levice u brazilskom Manaosu, gde su se analizirali dometi cunamija posle kraha Volstrita, nisu u skladu sa toplim podnebljem upućene tople želje vašingtonskim zakonodavcima. Lideri latinoameričkih država oštro su optužili „pohlepno i neodgovorno ponašanja Bušove administracije i Vašingtona. Simbolično, domaćin, brazilski predsednik Lula da Silva ugostio je svoje kolege iz regiona, Uga Čavesa (Venecuela), Eva Moralesa (Bolivija), i Rafaela Koreu (Ekvador) u srcu amazonske prašume (tamo gde se reka Rio Negro uliva u Amazon), koju takođe uništava ljudska pohlepa iako su to pluća cele planete. Čaves je po običaju predvodio u ubojitoj retorici, ali ovoga puta ni brazilski umereni predsednik, nije suzbijao svoje žaoke. Kriza kredita će usporiti ekonomski rast u svim latinoameričkim zemljama, rekao je Čaves koji predviđa da će Amerika kao ekonomska sila doživeti „dramatični pad”. On očekuje da će ovaj slom biti teži nego 1929. i da „svet više nikad neće biti isti posle toga”. Pozvao je sve latinoameričke zemlje da se izvuku iz sprege sa „lokomotivom smrti”.

Mnoge latinoameričke zemlje izvoze ulje, naftu, soju, bakar, tropsko voće i povrće, drago kamenje, zlato i ostale produkte u SAD i Evropu. Strahuje se da će pad cena na svetskom tržištu i stezanje kreditnih mogućnosti, izazvati nagli zaokret u rastućoj ekonomskoj krivulji Zelenog kontinenta. Sa samita je upozoreno da bi cene sirovina mogle dalje da padaju.

Ipak, mnoge zemlje iz regiona beleže veći rast, od prosečnog globalnog nivoa. U njih spada i Brazil, čija je ekonomija ove godine zabeležila stopu rasta od 5 odsto.

Ironično je da zemlje u razvoju, poboljšavaju svojim rastom svetski prosek, dok bogati padaju u krizu, rekao je Lula na zajedničkoj konferenciji za novinare, sa Ugom Čavesom. Mi smo uradili svoj domaći zadatak, dok oni nisu, dodao je brazilski predsednik, i naveo da se region, uz velika odricanja, uglavnom pridržavao preporuka međunarodnih institucija.

Dok predsednici Bolivije, Ekvadora i Venecuele, uz velike proteste sa Zapada, pokušavaju da nacionalizuju privatna vlasništva nad strateškim rudnim i prirodnim bogatstvima, kako bi se podmirile osnovne socijalne potrebe obespravljenih siromaha, SAD socijalizuje dugove najbogatijih špekulanata. Evo Morales, ukazuje da Amerika spasava svoje milijardere, poslednjim parama sirotinje. Lula koji uživa podršku Vašingtona zbog svoje umerenosti i „tržišne usmerenosti” upozorava da „rastuće ekonomije ne smeju postati žrtve američkog kazina”. „Kriza pripada američkim i evropskim bankarima. Nije u redu da Latinska Amerika, Afrika i Azija plaćaju za neodgovornost američkog finansijskog sistema,” dodao je brazilski predsednik.

Posle naglog pada akcija, i devalvacije brazilske valute u odnosu na dolar, blagi potres osetio se i u zemlji karioka. Ipak, veliki deo brazilskog izvoza plovi put Kine, pa je sudbina ekonomije na Dalekom istoku, važnija od onoga što se dešava u Vašingtonu.

Pojedini analitičari u SAD imaju vremena da žale što će zemlje protivnice vašingtonskog sistema, iz ove krize izvući političku korist za sebe. „Nadam se da su Mekejn i Obama, razumeli da predstoji globalna debata o ideologiji ekonomskog razvoja, a ona će morati da odgovori na pitanje da li država treba da bude nadležna za razvoj, ili se on može prepustiti na milost i nemilost tržištu, smatra Karlos Langoni, nekadašnji predsednik Brazilske centralne banke. I Kristina Kiršner, predsednica Argentine, moćnog izvoznika žitarica i govedine, najavljuje „promenu dosadašnjih paradigmi”. Predlaže da se otvorenog uma razmotri mogućnost „inteligentne interakcije između tržišta i države”.

Likovanju nema mesta, jer svi ipak kašljucaju od potresa Velikog brata. Ali manje nego što je to moćni sused sa severa očekivao, bar za sada.