Тропски одговор Великом брату

Са самита латиноамеричке левице у бразилском Манаосу, где су се анализирали домети цунамија после краха Волстрита, нису у складу са топлим поднебљем упућене топле жеље вашингтонским законодавцима. Лидери латиноамеричких држава оштро су оптужили „похлепно и неодговорно понашања Бушове администрације и Вашингтона. Симболично, домаћин, бразилски председник Лула да Силва угостио је своје колеге из региона, Уга Чавеса (Венецуела), Ева Моралеса (Боливија), и Рафаела Кореу (Еквадор) у срцу амазонске прашуме (тамо где се река Рио Негро улива у Амазон), коју такође уништава људска похлепа иако су то плућа целе планете. Чавес је по обичају предводио у убојитој реторици, али овога пута ни бразилски умерени председник, није сузбијао своје жаоке. Криза кредита ће успорити економски раст у свим латиноамеричким земљама, рекао је Чавес који предвиђа да ће Америка као економска сила доживети „драматични пад”. Он очекује да ће овај слом бити тежи него 1929. и да „свет више никад неће бити исти после тога”. Позвао је све латиноамеричке земље да се извуку из спреге са „локомотивом смрти”.

Многе латиноамеричке земље извозе уље, нафту, соју, бакар, тропско воће и поврће, драго камење, злато и остале продукте у САД и Европу. Страхује се да ће пад цена на светском тржишту и стезање кредитних могућности, изазвати нагли заокрет у растућој економској кривуљи Зеленог континента. Са самита је упозорено да би цене сировина могле даље да падају.

Ипак, многе земље из региона бележе већи раст, од просечног глобалног нивоа. У њих спада и Бразил, чија је економија ове године забележила стопу раста од 5 одсто.

Иронично је да земље у развоју, побољшавају својим растом светски просек, док богати падају у кризу, рекао је Лула на заједничкој конференцији за новинаре, са Угом Чавесом. Ми смо урадили свој домаћи задатак, док они нису, додао је бразилски председник, и навео да се регион, уз велика одрицања, углавном придржавао препорука међународних институција.

Док председници Боливије, Еквадора и Венецуеле, уз велике протесте са Запада, покушавају да национализују приватна власништва над стратешким рудним и природним богатствима, како би се подмириле основне социјалне потребе обесправљених сиромаха, САД социјализује дугове најбогатијих шпекуланата. Ево Моралес, указује да Америка спасава своје милијардере, последњим парама сиротиње. Лула који ужива подршку Вашингтона због своје умерености и „тржишне усмерености” упозорава да „растуће економије не смеју постати жртве америчког казина”. „Криза припада америчким и европским банкарима. Није у реду да Латинска Америка, Африка и Азија плаћају за неодговорност америчког финансијског система,” додао је бразилски председник.

После наглог пада акција, и девалвације бразилске валуте у односу на долар, благи потрес осетио се и у земљи кариока. Ипак, велики део бразилског извоза плови пут Кине, па је судбина економије на Далеком истоку, важнија од онога што се дешава у Вашингтону.

Поједини аналитичари у САД имају времена да жале што ће земље противнице вашингтонског система, из ове кризе извући политичку корист за себе. „Надам се да су Мекејн и Обама, разумели да предстоји глобална дебата о идеологији економског развоја, а она ће морати да одговори на питање да ли држава треба да буде надлежна за развој, или се он може препустити на милост и немилост тржишту, сматра Карлос Лангони, некадашњи председник Бразилске централне банке. И Кристина Киршнер, председница Аргентине, моћног извозника житарица и говедине, најављује „промену досадашњих парадигми”. Предлаже да се отвореног ума размотри могућност „интелигентне интеракције између тржишта и државе”.

Ликовању нема места, јер сви ипак кашљуцају од потреса Великог брата. Али мање него што је то моћни сусед са севера очекивао, бар за сада.