Ana Brnabić danas na Samitu Berlinskog procesa

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić učestvovaće danas na Samitu Berlinskog procesa.

Samit Berlinskog procesa prvi put ove godine održava se van okvira Evropske unije, a domaćin liderima Balkana i EU, među kojima su predsednik Francuske Emanuel Makron, nemački kancelar Olaf Šolc, predsednica Evropske Komisije Ursula fon der Lajen, kao i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, biće albanski premijer Edi Rama.

Jedna od glavnih tema, očekuje se da bude dijalog Beograda i Prištine, posle sukoba u Banjskoj.

Prištinu će, kako je ranije najavljeno na Samitu predstavljati Albin Kurti, a Beograd Ana Brnabić.

Pre početka samita premijerka Brnabić održaće bilateralni sastanak sa predsednicom Mađarske Katalin Novak, a u pauzi samita sastaće se sa premijerom Grčke Kirjakosom Micotakisom, i ministrom spoljnih poslova Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske Džejmsom Kleverlijem.

Samit Berlinskog procesa počeće u 11 sati.

Tokom dve sesije, lideri će razgovarati o perspektivi regiona, njegovom ekonomskom osnaživanju i integraciji u fazama, a EU će još jednom izneti svoje stavove o evropskom putu Zapadnog Balkana.

Prva sesija nosi naziv "Integracija regiona u jedinstveno tržište i unapređenje konvergencije sa EU", dok će lideri na radnom ručku razgovarati na temu "Dobrosusedski odnosi i bilateralna pitanja: Ka novoj evropskoj paradigmi".

Druga sesija je "Podrška zelenoj i digitalnoj tranziciji na Zapadnom Balkanu: Izazovi i mogućnosti za ulaganja i rast".

Najavljeno je da će u okviru Samita biti potpisan sporazum o priznavanju stručnih kvalifikacija između zemalja regiona, i održana inauguracija Koledža Evrope, čiji je rektor Federika Mogerini.

Kako je navedeno u agendi Samita, na zajedničkoj pres konferenciji obratiće se Edi Rama, Ursula fon der Lajen i Šarl Mišel.

Berlinski proces je pokrenula nemačka kancelarka Angela Merkel 28. avgusta 2014. godine, a prva konferencija održana je u Berlinu, a ima za cilj da spoji  zemalje Zapadnog Balkana (Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju, Albaniju) sa devet članica EU i Velikom Britanijom, institucijama Evropske unije, međunarodnim finansijskim institucijama i regionalnim inicijativama za saradnju.

Šefovi vlada sastaju se na samitima u različitim evropskim gradovima, resorni ministri razgovaraju o posebnim temama, a regionalne inicijative za saradnju rade na usaglašavanju detalja.

Berlinski proces je međuvladina inicijativa čiji je cilj povezivanje zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije na njihovom putu ka članstvu u EU i pomoć da međusobne veze grade na bazi evropskih vrijednosti.

U Berlinskom procesu fokus je na standardima u skladu s pravnim tekovinama EU.

Čine ga sve zemlje Zapadnog Balkana koje nisu članice Evropske unije, a deo su Berlinskog procesa: Srbija, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina,Crna Gora i Albanija, što je tržište od 18 miliona ljudi.

Na dosadašnjim Samitima su potpisani sporazumi o međusobnom priznavanju ličnih karata, univerzitetskih diploma i profesionalnih kvalifikacija.          

Ranije dogovorena saradnja u oblasti saobraćaja, energetike, ekologije, digitalizacije i rominga.

Glavna dostignuća Berlinskog procesa su: Osnivanje Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RICO), Komorski investicioni forum, Ugovor o regionalnom romingu (sprovođenje je počelo 1. jula 2021.), prekidanje sporazuma o nižim cenama rominga podataka između Zapadnog Balkana i zemalja članica Evropske unije (stupio na snagu 1. oktobra 2023. godine),

 Tri sporazuma o mobilnosti su važna dostignuća regionalne saradnje u okviru Berlinskog procesa.

Berlinski proces je pod pokroviteljstvom Evropske unije, a uz zemlje Zapadnog Balkana, članice su i Nemačka, Francuska, Austrija, Ujedinjeno Kraljevstvo i Italija, Grčka, Italija, Poljska, Hrvatska i Slovenija.