Putovanje kroz Ukrajinu koje više nema

Više od godinu i po dana od početka rata u Ukrajini, dešavanja u ovoj istočnoevropskoj zemlji i dalje su jedna od najvažnijih tema u medijima širom sveta. Dok se borbe vode oko Hersona, Bahmuta i gradova u Zaporoškoj oblasti, srpska čitalačka publika – a naročito oni koji pomno prate rusko-ukrajinski konflikt – ima priliku da se podrobnije upozna sa događajima koji su prethodili tragediji koja je zadesila dva slovenska naroda.

Knjiga „Rat je počeo na Majdanu”, koju je nedavno objavila Izdavačka kuća „NNK internacional”, jeste „putovanje kroz Ukrajinu koje više nema”, kako glasi podnaslov ovog dela. Autor Nikola Miković, novinar i politički analitičar, proveo je godine putujući Ukrajinom – od Černigova na severu do Odese na jugu, od Zakarpatja na zapadu do Harkova na istoku – gde se upoznao sa društveno-političkim okolnostima u zemlji o kojoj mnogi Srbi, i dalje, imaju nejasnu sliku.

„Šta ljudi u Ukrajini misle o Srbiji?”, pitao je autor knjige ukrajinskog filmskog kritičara Aleksandra Sašu Guseva, glavnog junaka knjige, dok su, u kasno leto 2006. godine, sedeli u restoranu brze hrane „Dva gusana” na kijevskom Majdanu.

„Mi o vama jako malo znamo. Kao i vi o nama, uostalom”, odgovorio mu je Gusev.

„Rat je počeo na Majdanu” nastoji da detaljnije prikaže odnose u predratnom ukrajinskom društvu, kao i jezičke i verske podele sa kojima se ta zemlja suočavala. U predgovoru autor navodi da u knjizi nema opisa borbi, kao ni mnogo političke analitike. Umesto toga, pisac čitaocima govori o sopstvenim iskustvima iz Ukrajine, ali i Belorusije i Rusije, a sve je pisano u kontekstu aktuelnog rata. Iz ovoga se jasno vidi da se publika neće susresti sa običnim putopisom. Poglavlja knjige se, između ostalog, odnose na gradove i mesta širom Ukrajine, ali i obližnjih bivših sovjetskih republika, koje je autor posetio, i u kojima je upoznao veliki broj ljudi. Tako imamo, između ostalih, Kijev, Odesu, Dnjepropetrovsk, Harkov, Donjeck, Lavov, Černovci, Krim, kao i Minsk, Pridnjestrovlje, Brjansk i Kursk.

Posebno interesantan deo za čitaoce i celokupnu srpsku javnost čini specifičan odnos ukrajinskog stanovništva prema ruskom jeziku – fenomena koji je, kako se veruje, u velikoj meri doveo do zaoštravanja rusko-ukrajinskih odnosa.

Poseban akcenat stavljen je na „Evromajdan” – događaj koji je, prema autorovoj tvrdnji, predstavljao završnu etapu u višegodišnjem, možda i višedecenijskom, ukrajinskom udaljavanju od „ruskog sveta”.