Путовање кроз Украјину које више нема

Више од годину и по дана од почетка рата у Украјини, дешавања у овој источноевропској земљи и даље су једна од најважнијих тема у медијима широм света. Док се борбе воде око Херсона, Бахмута и градова у Запорошкој области, српска читалачка публика – а нарочито они који помно прате руско-украјински конфликт – има прилику да се подробније упозна са догађајима који су претходили трагедији која је задесила два словенска народа.

Књига „Рат је почео на Мајдану”, коју је недавно објавила Издавачка кућа „ННК интернационал”, јесте „путовање кроз Украјину које више нема”, како гласи поднаслов овог дела. Аутор Никола Миковић, новинар и политички аналитичар, провео је године путујући Украјином – од Чернигова на северу до Одесе на југу, од Закарпатја на западу до Харкова на истоку – где се упознао са друштвено-политичким околностима у земљи о којој многи Срби, и даље, имају нејасну слику.

„Шта људи у Украјини мисле о Србији?”, питао је аутор књиге украјинског филмског критичара Александра Сашу Гусева, главног јунака књиге, док су, у касно лето 2006. године, седели у ресторану брзе хране „Два гусана” на кијевском Мајдану.

„Ми о вама јако мало знамо. Као и ви о нама, уосталом”, одговорио му је Гусев.

„Рат је почео на Мајдану” настоји да детаљније прикаже односе у предратном украјинском друштву, као и језичке и верске поделе са којима се та земља суочавала. У предговору аутор наводи да у књизи нема описа борби, као ни много политичке аналитике. Уместо тога, писац читаоцима говори о сопственим искуствима из Украјине, али и Белорусије и Русије, а све је писано у контексту актуелног рата. Из овога се јасно види да се публика неће сусрести са обичним путописом. Поглавља књиге се, између осталог, односе на градове и места широм Украјине, али и оближњих бивших совјетских република, које је аутор посетио, и у којима је упознао велики број људи. Тако имамо, између осталих, Кијев, Одесу, Дњепропетровск, Харков, Доњецк, Лавов, Черновци, Крим, као и Минск, Придњестровље, Брјанск и Курск.

Посебно интересантан део за читаоце и целокупну српску јавност чини специфичан однос украјинског становништва према руском језику – феномена који је, како се верује, у великој мери довео до заоштравања руско-украјинских односа.

Посебан акценат стављен је на „Евромајдан” – догађај који је, према ауторовој тврдњи, представљао завршну етапу у вишегодишњем, можда и вишедеценијском, украјинском удаљавању од „руског света”.