Visoka ce­na izra­el­ske od­ma­zde

Bo­ško Jak­šić

U ci­klič­noj sme­ni tra­gič­nih bli­sko­i­stoč­nih epi­zo­da, sce­ne bru­tal­nog ubi­ja­nja Je­vre­ja, kid­na­po­va­nja i ra­za­ra­nja nji­ho­vih ki­bu­ca na ju­gu Izra­e­la za­me­ni­li su snim­ci po­gi­bi­ja pa­le­stin­skih ci­vi­la, nji­ho­vog ma­sov­nog eg­zo­du­sa, uni­šta­va­nja po­ja­sa Ga­ze i hu­ma­ni­tar­ne kri­ze po­tre­snih raz­me­ra.

Pr­va fa­za ra­ta sa Ha­ma­som je za­vr­še­na. Ti­mo­vi za sa­hra­ne i voj­nog ra­bi­na­ta ma­hom su okon­ča­li po­sao pri­ku­plja­nja te­la vi­še od 1.300 Izra­e­la­ca. Po­što su ba­ta­ljo­ni ras­po­re­đe­ni, ope­ra­tiv­ni pla­no­vi za­vr­še­ni, a izra­el­skoj jav­no­sti ob­ja­šnje­no šta mo­ra da usle­di, kre­nu­la je dru­ga fa­za: kop­ne­ni udar na Ga­zu.

Pr­va ne­de­lja ra­ta obe­le­že­na je tra­u­mom Je­vre­ja, dru­ga pri­pa­da pat­nja­ma Pa­le­sti­na­ca. Pr­vi su u šo­ku, ne­na­vi­kli na ta­ko ma­sov­ne žr­tve na te­ri­to­ri­ji svo­je dr­ža­ve. Dru­gi su u oča­ju bez­na­đa, iako im je sud­bi­na do­de­li­la de­ce­ni­je pat­nje i si­ro­ma­štva u en­kla­vi na is­toč­noj oba­li Me­di­te­ra­na.

Izra­el je ne­gi­ra­ju­ći pra­vo Pa­le­stin­ci­ma na sop­stve­nu dr­ža­vu i ju­da­i­za­ci­jom oku­pi­ra­ne Za­pad­ne oba­le ko­ju bi da anek­ti­ra dao ze­le­no sve­tlo ko­lo­ni­za­to­ri­ma da se ob­ra­ču­na­va­ju sa lo­kal­nim ži­vljem, da im uni­šta­va­ju ku­će i dža­mi­je, pa­le auto­mo­bi­le i ma­sli­nja­ke.

Kri­ti­ke ko­je je zbog to­ga do­bi­jao utih­nu­le su od star­ta osmog ra­ta za Ga­zu od 2006. Izra­el je za­do­bio sim­pa­ti­je sve­ta zgro­že­nog ak­ci­ja­ma pa­le­stin­skog isla­mi­stič­kog i mi­li­tant­nog po­kre­ta Ha­mas. Je­vre­ji su za­bo­ra­vi­li na sve po­li­tič­ke raz­li­ke ko­je su ih du­bo­ko po­de­li­le i oku­pi­li se u od­bra­ni ze­mlje ko­ju im je obe­ćao Moj­si­je.

Ka­ko je rat od­mi­cao, so­li­dar­nost se zbog ma­siv­nog i ne­se­lek­tiv­nog izra­el­skog pro­tiv­u­da­ra oba­zri­vo se­li­la na stra­nu pa­le­stin­skih ci­vi­la ko­ji du­že od se­dam de­ce­ni­ja sa­nja­ju o sop­stve­noj dr­ža­vi na ze­mlji ko­ju su im obe­ća­le Uje­di­nje­ne na­ci­je.

Ka­kav ko­per­ni­kan­ski obrt ta­ko uobi­ča­jen za pod­ruč­je naj­du­že kri­ze sa­vre­me­ne isto­ri­je. Ha­mas je pro­koc­kao šan­su da svet upo­zo­ri na pro­du­že­nu oku­pa­ci­ju, ju­da­i­za­ci­ju Za­pad­ne oba­le i Is­toč­nog Je­ru­sa­li­ma i na skr­na­vlje­nje dža­mi­je Al Ak­sa, tre­će naj­sve­ti­je u islam­skom sve­tu. Ma­ska­ri je­vrej­skih ci­vi­la i mla­dih go­sti­ju jed­nog mu­zič­kog fe­sti­va­la uči­ni­li su da ra­di­kal­na gru­pa ko­ja upra­vlja po­ja­som Ga­ze po­tvr­di is­prav­nost sta­va SAD i mno­gih ze­ma­lja EU da se ra­di o te­ro­ri­stič­koj or­ga­ni­za­ci­ji.

Izra­el­ski pre­mi­jer Ben­ja­min Ne­tan­ja­hu je na pu­tu da pro­koc­ka ka­pi­tal ko­ji je ste­kao. Osla­nja­ju­ći se na po­dr­šku spo­lja, po­ru­ču­je da će udar na Ga­zu „pro­me­ni­ti Bli­ski is­tok”. Izra­el­ska ul­tra­kon­zer­va­tiv­na vla­da ne že­li da ob­u­zda re­li­gi­o­zne ci­o­ni­ste i ul­tra­de­sne na­ci­o­na­li­ste ko­ji su, želj­ni osve­te, kre­nu­li u „uni­šta­va­nje” ne sa­mo Ha­ma­sa već i ži­vo­ta 2,3 mi­li­o­na sta­nov­ni­ka Ga­ze. Vi­še od 2.300 je već ubi­je­no.

Ar­mi­ja ko­ja oku­plja elit­ne tru­pe re­gu­lar­ne voj­ske i 360.000 re­zer­vi­sta, naj­ve­ća broj­ka u isto­ri­ji Izra­e­la, sva­ka­ko mo­že da po­ku­ša da uni­šti ne­kih 60.000 pri­pad­ni­ka Ha­ma­sa, ali ce­na po­be­de la­ko mo­že da bu­de pre­sku­pa. Hu­ma­ni­tar­na ka­ta­stro­fa je već tu: ne­ma go­ri­va ko­je po­kre­ću pum­pe za vo­du, ne­ma stru­je, hra­ne, le­ko­va... Po­dr­ška sve­ta ko­ju je Izra­el ge­ne­ri­sao po­sled­njih da­na zna­čaj­no bi osla­bi­la, a Ne­tan­ja­hu je već upo­zo­ren sa ra­znih stra­na da po­štu­je za­ko­ne ra­ta.

Pen­zi­o­ni­sa­ni ge­ne­ral Đo­ra Eiland iz­ja­vio je da Izra­el mo­ra da „stvo­ri ne­za­mi­sli­vu hu­ma­ni­tar­nu ne­sre­ću” pa izra­el­ske na­me­re osta­vlja­ju ma­lo me­sta sum­nji. „Ga­za će bi­ti ili bez Ha­ma­sa ili bez lju­di. Mi smo u eg­zi­sten­ci­jal­nom ra­tu.” Izra­el­ska ar­mi­ja je po­zva­la sta­nov­ni­ke Ga­ze da na­pu­ste grad, što je rav­no pret­nji et­nič­kog či­šće­nja. Gde da idu? Ku­da god kre­nu, na­đu se na pu­tu bom­bi. Grad se si­ste­mat­ski uni­šta­va.

Ha­mas i sta­nov­ni­ke po­zi­va da osta­nu, to im po­ru­ču­ju i še­i­ci ka­ir­skog Uni­ver­zi­te­ta Al Az­har, se­di­šta su­nit­skog isla­ma, u stra­hu da bi mo­gli de kre­nu je­di­nim pu­tem – ka gra­nič­nom pre­la­zu Ra­fa. Egi­pat je to­kom ra­to­va 1948. i 1967. pri­mao ko­lo­ne iz­be­gli­ca iz Ga­ze, ali pr­va arap­ska ze­mlja ko­ja je pri­zna­la Izra­el te­ško da bi u si­tu­a­ci­ji eko­nom­ske kri­ze bi­la sprem­na da pri­mi mi­li­on lju­di.

Pa­le­stin­ci­ma pre­ti no­va Nak­ba, Dan ka­ta­stro­fe ko­ji se ve­zu­je za pro­gla­še­nje Dr­ža­ve Izra­el ma­ja 1948. ka­da je vi­še od 700.000 Pa­le­sti­na­ca pro­te­ra­no, a mno­gi nji­ho­vi gra­do­vi i se­la raz­ru­še­ni i spa­lje­ni. Po­lo­vi­na da­na­šnjih ži­te­lja Ga­ze su po­tom­ci tih iz­be­gli­ca ko­ji­ma ni­ka­da ni­je do­pu­šte­no da se vra­te na ze­mlju svo­jih pre­da­ka.

Kao što se mo­bi­li­sao pro­tiv Ha­ma­so­vih te­ro­ri­sta, svet mo­ra da se mo­bi­li­še da bi za­u­sta­vio izra­el­ske eks­tre­mi­ste.

Isto­vre­me­no, opa­sno­sti da Ga­za bu­de oki­dač za re­gi­o­nal­ni rat odav­no ni­su bi­le ve­će. Po arap­skim pre­sto­ni­ca­ma pro­klju­ča­le su emo­ci­je. He­zbo­la­si, naj­bo­lje opre­mlje­na i utre­ni­ra­na na­o­ru­ža­na gru­pa s ko­jom se Izra­el su­o­ča­va na ju­gu Li­ba­na, dr­že prst na oki­da­ču. Go­vo­ri se da je kre­nu­la mo­bi­li­za­ci­ja. Da li će pro­pu­sti­ti mo­me­nat da dej­stvu­ju upo­re­do sa Pa­le­stin­ci­ma?

Da li ame­rič­ki pred­sed­nik Džo Baj­den mo­že se­bi da do­pu­sti da bu­de uvu­čen u nov bli­sko­i­stoč­ni rat u ko­me bi se ak­ti­vi­ra­le sve mi­li­tant­ne gru­pa­ci­je po­ve­za­ne sa Ira­nom? I to u vre­me ka­da Za­pad po­ka­zu­je zna­ke za­mo­ra od sla­nja po­mo­ći Ki­je­vu, ukra­jin­ska kon­tra­o­fan­zi­va po­pu­šta i do­la­zi zi­ma, a pred­sed­nik Vla­di­mir Pu­tin se spre­ma da na­zdra­vi po­be­di. Pi­ta­nje je da li Va­šing­ton kal­ku­li­še oko po­sle­di­ca svo­je ne­u­pit­ne po­dr­ške Izra­e­lu i po­sle­di­ca ra­za­ra­nja Ga­ze. Plan o uni­šte­nju Ha­ma­sa je su­vi­še skup da bi bio ostva­ren. Plan o pro­me­ni Bli­skog is­to­ka mo­gao bi da bu­de vi­so­ko ri­zi­čan.