Pavijan ranjenog srca

Jedna od najlepših afričkih životinja živi samo u Etiopiji i zove se pavijan gelada. Zahvaljujući neobičnom izgledu, dobio je još jedno ime – pavijan ranjenog srca. I mužjaci i ženke ove vrste majmuna prepoznatljivi su po ogoljenoj koži na grudima, čija se krvavocrvena boja nazire kroz gustu dlaku. Ovaj beleg u obliku peščanog sata lakše je primetiti na grudima mužjaka nego ženke – njena koža jače se zarumeni samo u vreme kada je spremna za parenje. Mužjaci se od ženki razlikuju i po dugoj grivi.

„Ranjeno srce” na grudima najčešće je dobro sakriveno, jer životinje gotovo po ceo dan sede pognute na livadi i jedu. Uprkos imenu, gelade nisu pravi pavijani. Njihovi prsti razvijeni su bolje nego kod svih ostalih primata, izuzimajući čoveka, i posebno su prilagođeni pribavljanju hrane. Ovi majmuni hrane se gotovo isključivo travom: beru je vlat po vlat, strpljivo birajući najsočnije travke, a zatim, tek kad sakupe rukovet od tridesetak vlati, počinju da jedu. Jedu i mladice, pupoljke, cvetove i voće, a kada druge hrane nema dovoljno, kopaju zemlju u potrazi za korenjem. Tek ponekad, na njihovom jelovniku nađe se i pokoji insekt.

Noći provode spavajući među stenama a već sa prvim zracima sunca ustaju i posle uobičajenog rituala trebljenja krzna kreću u potragu za hranom. Svakodnevno provedu i po osam sati jedući, a ako ne uspeju da pronađu dovoljno hrane, „ukrašće” nekoliko sati od sna kako bi se najeli.

Ovi pavijani žive u grupama koje čine mužjak, nekoliko ženki i njihovi mladunci. Haremi se udružuju u klanove, a kada se nekoliko klanova spoje, nastaje grupa u kojoj može biti i do 600 životinja. Iako na prvi pogled izgleda da je mužjak vođa grupe, ženke su te koje odlučuju o uređenju harema. Kada u grupu dođe drugi, mlađi mužjak, sukobljava se sa starosedeocem u borbi za prevlast. Međutim, pobednik nije onaj ko je jači, već onaj koga ženke izaberu, čak i ako je izgubio u tuči sa suparnikom.

Kod pavijana gelada nema sezone parenja, mada je primećeno da većina mladunaca na svet dolazi u vreme kiša. Pet do šest meseci posle parenja ženka rađa jedno mladunče koje, kao i kod drugih primata, dugo zavisi od majčine brige: ona ga doji dok ne navrši osamnaest meseci. Mlade ženke polno sazrevaju sa pet godina a mužjaci dve godine kasnije. Najstarije životinje uspele su da dožive tridesetak godina, iako u divljini obično žive mnogo kraće. Pred ljudima koji šire svoja naselja ovi pavijani su se sklonili visoko u planine u blizini Plavog Nila, gde ih, prema procenama zoologa, ima između sto i dve stotine hiljada.

D. D.