Sveće na mestu nepravde

Brčko – Povodom nedavno izrečene oslobađajuće presude Hrvatu Peru Kovačeviću, okrivljenom za smrt četiri Srpkinje iz srebrničkog sela Špionica, ispred zgrade Osnovnog suda u Brčkom, 16. oktobra, na dan njihovog misterioznog nestanka 1994. godine, deca, sestre, braća i ostala rodbina zlosrećnih žena zapalili su sveće za pokoj duša mučenica i izrazili ogorčenje radom pravosuđa u distriktu Brčko u procesuiranju ratnih zločina.

– Danas sam došla ovde da zapalim sveću svojoj sestri, jer sam 28. septembra iz usta sudije Muhameda Avdića saznala da je ovde sahranjena. Nismo mi došli na suđenje da nam sudije kažu gde je pala granata, nego gde su kosti pobijenih. I dalje ne znam gde je ona ubijena, niti gde su joj kosti, ali znam da je Avdić sramnom presudom, oslobodivši Pera Kovačevića, koji se branio ćutanjem, krivične odgovornosti za ratni zločin uprkos dokazima koji su izneti na ubedljiv način, ponovio zlodelo nad njom i svim ostalim nesrećnim ženama – kaže Anica Simić, sestra nestale i u smrt odvedene Milke Bogdanović.

Sin nestale Smilje Gajić, Vajko, veli da se još nada da će pravda biti zadovoljena. Veruje da Apelacioni sud kojem će se porodice nestalih žena žaliti neće ponoviti propuste i greške koje je učinilo tročlano veće Osnovnog suda kojem je predsedavao Avdić.

Na protestnom skupu našli su se i mnogi drugi koji su u minulom ratu, poput dece, braće i sestara stradalnica iz Špionice, na okrutan način ostali bez svojih najrođenijih.

Zarobljenom posle teškog ranjavanja, sinu Anđelka Reljića, Slobodanu, 10. maja 1992. godine, izgubio se svaki trag. Nesrećni otac, kaže, da je uzaludno pokušavao na razne načine, pa i novcem, da se domogne makar mrtvog tela 28-godišnjeg sina, koji je pre rata radio kao taksista u Brčkom.

Dok su dogorevale sveće na protestnom skupu ispred zgrade Osnovnog suda, među učesnicima se obreo čovek koji je tražio da nešto kaže. Počeo je da se predstavlja: "Zovem se Rizvanović Ramiz. Živim u Brezovom Polju. Srbi su mi ubili sina, ali ja tražim da se otkriju svi zločinci i da im se sudi. Prilikom seče u šumi, u jesen 1994. godine, priđe mi Mehmed Merdanović, zvani Dvokilaš, koji je bio u HVO-u, i ispriča mi kako mu je Pero Kovačević rekao da je pobio četiri žene i da ih je zakopao. Ljudi koji su bili u komisijama za razmenu, kao što su Mirsad Đapo, Mirsad Haseljić, Slobodan Mitrić, Ferhat Osmanović, pa neki, ne sećam im se imena, Avdić i Fazlić sigurno su upoznati sa slučajem nestanka tih žena, kao i gde su ubijene i sahranjene."

Podršku učesnicima protesta ispred zgrade Osnovnog suda distrikta izrazio je i koordinator iz Udruženja nestalih i nasilno u smrt odvedenih Bošnjaka Sead Zahirović, rekavši da niko u ovoj lokalnoj zajednici, budući da je od šestoro izvedenih pred sud samo dvoje osuđeno za ratni zločin, ne može biti zadovoljan radom Tužilaštva i pravosudnih organa.

U Brčkom se još traga za 18 nestalih meštana srpske nacionalnosti, a među Srbima koji su se posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma skrasili u ovom delu Posavine 36 ih traži svoje najmilije.