U Svodni, sve u svoje vreme

Svodna – Kažu da je u Svodni postojao veliki jendek u koga su se svodile rečice i potoci. Po jendeku, a zatim svodištu, Svodna i dobi svoje današnje ime. A stanovništvo? Ono je područje današnje Svodne počelo naseljavati polovinom devetnaestog veka kada su se u ovom kraju, uz obale Sane, počeli polagati prvi metri železničke pruge.

Novu saobraćajnicu koja je prošla kroz selo 1868. godine gradili su neimari, Srbi iz Dalmacije i Like. Mnogi od njih zavoleli su pitominu ovog dela Potkozarja i tu večno ostali.

Svodnom su hodili i Rimljani, a pre njih Iliri i Huni. Tragove su u ovom kraju ostavili i knezovi Babonjići koji su došli od Zagreba. U Svodni su ostali sve do 1512. godine, kada su ovi krajevi potpali pod Turke.

– Priča se da su se u Svodni, za vreme Napoleonovog pohoda na Rusiju, odmarale njegove poštonoše, glasonoše. U Svodni su, zabeležili su hroničari onog vremena, menjali umorne za odmorne konje kako bi sa njima nastavljali svoje, stotine kilometara dugo, putovanje – pripoveda meštanin Drago Lajšić.

Pričaju u Svodni i o više od sto godina staroj osnovnoj školi koja je, odmah po otvaranju, nosila ime Stepe Stepanovića... O Ljubanu Cvijetiću prvom Srbinu, pilotu „MIG-a” koji je poginuo osamdeset i prve na nebu ponad Pule... O Nabilu Rihaniju, koji je došao iz Sirije u Svodno...

– Ima ti u Svodni i toponima poput Aginog polja, Hodžinog brda, Šabanovog bunara, Hadžijinog mlina... A sve je to u selima i zaseocima u kojima žive isključivo Srbi... Govori to o vremenu u kome su ovim krajevima hodili i vladali Turci. Oni su otišli, ali su imena ostala – priča meštanin Branislav Trbojević.

U Svodni je danas i puno neobičnosti. U ovom mestu, dva brata imaju različita prezimena. Poput Trive Janjetovića čiji je rođeni brat Drago Ješić.

– I to se eto dešavalo, samo zato što su matičari bili polupismeni. Otud i dva rođena brata sa dva različita prezimena. Kasnije se to nije moglo ispravljati pošto je zahtevalo daleko komplikovaniju proceduru. U Svodni ti imaš i ista prezimena koja slave dve različite slave. Jedni Jovanjdan, a drugi Nikoljdan. Sve je to zbog migracija i bežanija kojih je ovim krajevima bilo otkako postoje – smeje se Lajšić.

U trošnoj kući u kojoj je starina rođen bilo je trideset i troje čeljadi. Samo deda i, kasnije otac Drage Lajšića, imali su po dvanaestoro dece.

– Nikada i niko u toj zajednici nije nešto ružno rekao. Ni povisio ton. Valjda nas je muka terala da se zbijemo jedno uz drugo. Danas se čudim kako se u takvim uslovima moglo, uopšte, i opstati, a kamoli doživeti duboku starost poput bake nam Jele koja je umrla sa sto deset godina na leđima – naglašava Lajšić.

Meštani su, ne tako davno, Svodnu zvali „sedmom republikom”. Ponekad je Svodna bila i Sent Luis! Ali Svodna je i naseobina u koju su stigle porodice, čija su se prezimena završavala na „ić” , poput Adamavića, Žujića, Janjetovića, ... iz Južne Srbije sa Kosmeta. Oni druge sa „a” na kraju, kao Garača, Beronja, Desnica... došli su iz Dalmacije, Banije i Like.

– I te porodice su na Baniju, Liku i Dalmaciju izbegle iz Južne Srbije i sa Kosmeta, ali su dolaskom u nove sredine promenile prezimena... Zbog tih migracija u Svodni, mestu sa oko tri hiljade duša, danas je čak sto dvadeset različitih prezimena – opet će Lajšić.

U Svodni je prva crkva sagrađena još u vreme Turaka. Dve su podignute nešto kasnije. Sve tri bile su brvnare. Turci su zahtevali da se podižu tamo gde ih niko neće videti te da u njihovoj gradnji ne bude upotrebljen nijedan ekser. Bez obzira što su svi uslovi bili ispunjeni, Osmanlijama su te bogomolje smetale i odmah su ih zapalile.

– Na zgarištima su podignute nove crkve prekrivene raženom slamom. Kada su ih Turci pitali zbog čega slamom prekrivaju crkvu, odgovorili su da to rade kako bi šteta bila manja kada ih zapale. A oni su to zaista uradili odmah po njenoj obnovi – na kraju će starina Drago Lajšić.

Na seoskom groblju u Svodni, pod srpskom trobojkom na jarbolu, dve granitne ploče i pet humki. Uz majku Kristinu i oca Radomira u miru božijem počivaju i njihovi sinovi Dušan, Boro i Drago, srpski borci, herojski poginuli u otadžbinskom ratu.

– Na nadgrobnim pločama petokraka ponad imena oca i majke, a krst iznad imena njihovih sinova. Sve u svoje vrijeme – kaže Branislav Trbojević.

-----------------------------------------------------------

Rad i arbajtovanje

U jedanaest sela Svodne, najveće mesne zajednice u novingradskoj opštini, ali i u nekadašnjoj BiH, danas je oko tri hiljade stanovnika. Među njima je oko petsto učenika. Pre rata 80 odsto stanovnika radilo je uglavnom u „Lignišpreu” i „Sani”. Danas je u naseobini isti broj stanovnika ali i 80 odsto nezaposlenih koji su se okrenuli poljoprivredi i stočarstvu na vlastitim imanjima, odnosno arbajtovanju, uglavnom u Sloveniji i Austriji.