Ulazak u kibernetičko doba

Polako nestaje svet kakav smo tako dobro poznavali. Industrijsko doba je na zalasku i dolazi vreme novog, kibernetičkog doba, tvrdi Andrea Komloši u nedavno objavljenoj knjizi „Prekretnica – korona, veliki podaci i kibernetska budućnost” (izdavač „Albatros plus”, 2023). Autorka istražuje okolnosti koje vode ka promeni ponašanja savremenog kapitalizma i povezuje ih sa pandemijom korone. Zaključavanje zahteva digitalnu komunikaciju, onlajn trgovinu i rad od kuće. Ono pogoduje preobražaju privrede koja sada obuhvata potpuno nova poslovna polja. Traženje zdravstvenog stanja podstiče digitalno nadgledanje, uključuje se „veliki brat”, ali istovremeno dolazi i do ekonomske primene, uključuju se „veliki podaci” i „veliki profit”. Konačno, i neoliberalizam silazi sa scene. Ova kibernetska revolucija je započela masovnom proizvodnjom i masovnom potrošnjom roba koje se proizvode tačno na vreme, te se tako izbegava skladištenje. Delovanjem na internetu otkrivamo naše želje i potrebe i to su podaci koji su neophodni novoj proizvodnji. Sad postaju dominantne nove grane, informaciona i komunikaciona tehnologija, farmaceutska industrija, medicina i biotehnika.

Ovu prekretnicu Andrea Komloši poredi sa prekretnicama u razvoju kapitalizma. Prvi odeljak knjige posvećen je istoriji kapitalizma koja se razmatra preko konjunkturnih, hegemonijalnih i evolucionih ciklusa. Konjunkturni ciklusi, u kojima uvek postoje vodeće tehnologije, upravljaju vremenima konjunkture, razvoja i recesije, opadanja. Ovi ciklusi su obeleženi hegemonijom jedne političke sile. Sve do prekretnice, kada dolazi do dominacije nove tehnologije i uspostavljanja hegemonije nove političke sile. Ono što zabrinjava jeste to što su ove promene do sada dolazile isključivo preko velikih ratova, pa se možemo zapitati da li i ova prekretnica iz industrijskog ka kibernetičkom dobu takođe zahteva veliki rat oko ustoličenja novog hegemona.

Poseban akcenat u knjizi je stavljen na uticaj pandemije korone, posebno na ponašanje koje je omogućilo novu konjunkturu i uzlet novih grana, pre svega biotehnologije, nanotehnologije i informacione tehnologije. Promenjene su navike stanovništva i vrlo brzo uspostavljene nove potrebe, koje su na početku zaraze delovale strano i odbojno, a kasnije je to postala svakodnevica, kao što je onlajn kupovina ili prihvatanje povećanog nadzora nad građanima. Andrea Komloši pokazuje da su se očekivanja da se kapitalizam uruši usled svojih stalnih kriza pokazale neosnovanim. Pandemija korone prosto mu je omogućila obnovu i započinjanje novog ciklusa. Autorka knjige tvrdi da je neoliberalizam jednostavno ustupio mesto korona kejnzijanizmu i da je prosto zaobišao socijalne i regionalne razlike. Istovremeno, dolazi do velikih pomeranja i u odnosu postojećih političkih sila. Polako se pomera centar sa zapadnih industrijskih država na čelu sa SAD na istok, pre svega na Kinu, koja se pojavljuje kao izazivač za mesto hegemona. Postaje očigledno da je pandemija korone prosto bila sila koja je ubrzala promene od industrijskog ka kibernetičkom dobu. Delovala je kao dar sa neba.

Pandemija korone naglo je uvećala dobit brojnih kompanija koje pripadaju ovom novom dobu. „Majkrosoft”, „Epl”, „Zum”, „Amazon” iskoristile su ovu priliku i enormno povećale svoje profite. Istovremeno, deset najbogatijih ljudi na našoj planeti udvostručili su svoje bogatstvo za samo dve godine trajanja pandemije. Razlike između enormno bogatih i siromašnih još su se više pojačale. Novo doba pruža neverovatne mogućnosti novim tehnologijama i, pokazalo se, enormne profite. Sada su podaci postali sirovina, sirovina koja kompanijama dolazi besplatno i koja im omogućava brz rast.

Autorka ukazuje na dva moguća puta. Prvi je da će Kina podržana Rusijom preuzeti mesto svetskog lidera. U prilog tome ide ubrzano povećanje dohotka po glavi stanovnika, visok privredni rast već nekoliko decenija, ubrzana urbanizacija i formiranje snažnog srednjeg sloja, naučna dostignuća. Sve to ukazuje da je Kina na tom putu. Ali, ostavlja Andrea Kolmoši i određenu sumnju da ona možda neće uspeti ukoliko bi se razvoj zasnivao na niskim nadnicama i na izvozu potrošnih dobara. U tom slučaju, Kina ne bi mogla ni da dostigne nivo razvoja zapadnih zemalja. Ona je već danas druga ekonomija sveta, ali se po dohotku po glavi stanovnika nalazi iza pedesetog mesta. To znači da je pred njom još uvek dug put do mesta svetskog hegemona. Pored toga, do sada na svakoj prekretnici, kada se menjala dominantna sila, dolazilo je do velikih ratova. Ni danas kada se pogleda šta se dešava u svetu, ne može se tvrditi da će stari hegemon svoje mesto tako lako prepustiti.

Ono što odlikuje ovu knjigu je način na koji je napisana. Svaka tvrdnja poduprta je brojnim dokazima, iznose se paralelna mišljenja i zaključci se donose tek onda kada za njih postoje relevantni dokazi.