Улазак у кибернетичко доба

Полако нестаје свет какав смо тако добро познавали. Индустријско доба је на заласку и долази време новог, кибернетичког доба, тврди Андреа Комлоши у недавно објављеној књизи „Прекретница – корона, велики подаци и кибернетска будућност” (издавач „Албатрос плус”, 2023). Ауторка истражује околности које воде ка промени понашања савременог капитализма и повезује их са пандемијом короне. Закључавање захтева дигиталну комуникацију, онлајн трговину и рад од куће. Оно погодује преображају привреде која сада обухвата потпуно нова пословна поља. Тражење здравственог стања подстиче дигитално надгледање, укључује се „велики брат”, али истовремено долази и до економске примене, укључују се „велики подаци” и „велики профит”. Коначно, и неолиберализам силази са сцене. Ова кибернетска револуција је започела масовном производњом и масовном потрошњом роба које се производе тачно на време, те се тако избегава складиштење. Деловањем на интернету откривамо наше жеље и потребе и то су подаци који су неопходни новој производњи. Сад постају доминантне нове гране, информациона и комуникациона технологија, фармацеутска индустрија, медицина и биотехника.

Ову прекретницу Андреа Комлоши пореди са прекретницама у развоју капитализма. Први одељак књиге посвећен је историји капитализма која се разматра преко конјунктурних, хегемонијалних и еволуционих циклуса. Конјунктурни циклуси, у којима увек постоје водеће технологије, управљају временима конјунктуре, развоја и рецесије, опадања. Ови циклуси су обележени хегемонијом једне политичке силе. Све до прекретнице, када долази до доминације нове технологије и успостављања хегемоније нове политичке силе. Оно што забрињава јесте то што су ове промене до сада долазиле искључиво преко великих ратова, па се можемо запитати да ли и ова прекретница из индустријског ка кибернетичком добу такође захтева велики рат око устоличења новог хегемона.

Посебан акценат у књизи је стављен на утицај пандемије короне, посебно на понашање које је омогућило нову конјунктуру и узлет нових грана, пре свега биотехнологије, нанотехнологије и информационе технологије. Промењене су навике становништва и врло брзо успостављене нове потребе, које су на почетку заразе деловале страно и одбојно, а касније је то постала свакодневица, као што је онлајн куповина или прихватање повећаног надзора над грађанима. Андреа Комлоши показује да су се очекивања да се капитализам уруши услед својих сталних криза показале неоснованим. Пандемија короне просто му је омогућила обнову и започињање новог циклуса. Ауторка књиге тврди да је неолиберализам једноставно уступио место корона кејнзијанизму и да је просто заобишао социјалне и регионалне разлике. Истовремено, долази до великих померања и у односу постојећих политичких сила. Полако се помера центар са западних индустријских држава на челу са САД на исток, пре свега на Кину, која се појављује као изазивач за место хегемона. Постаје очигледно да је пандемија короне просто била сила која је убрзала промене од индустријског ка кибернетичком добу. Деловала је као дар са неба.

Пандемија короне нагло је увећала добит бројних компанија које припадају овом новом добу. „Мајкрософт”, „Епл”, „Зум”, „Амазон” искористиле су ову прилику и енормно повећалe своје профите. Истовремено, десет најбогатијих људи на нашој планети удвостручили су своје богатство за само две године трајања пандемије. Разлике између енормно богатих и сиромашних још су се више појачале. Ново доба пружа невероватне могућности новим технологијама и, показало се, енормне профите. Сада су подаци постали сировина, сировина која компанијама долази бесплатно и која им омогућава брз раст.

Ауторка указује на два могућа пута. Први је да ће Кина подржана Русијом преузети место светског лидера. У прилог томе иде убрзано повећање дохотка по глави становника, висок привредни раст већ неколико деценија, убрзана урбанизација и формирање снажног средњег слоја, научна достигнућа. Све то указује да је Кина на том путу. Али, оставља Андреа Колмоши и одређену сумњу да она можда неће успети уколико би се развој заснивао на ниским надницама и на извозу потрошних добара. У том случају, Кина не би могла ни да достигне ниво развоја западних земаља. Она је већ данас друга економија света, али се по дохотку по глави становника налази иза педесетог места. То значи да је пред њом још увек дуг пут до места светског хегемона. Поред тога, до сада на свакој прекретници, када се мењала доминантна сила, долазило је до великих ратова. Ни данас када се погледа шта се дешава у свету, не може се тврдити да ће стари хегемон своје место тако лако препустити.

Оно што одликује ову књигу је начин на који је написана. Свака тврдња подупрта је бројним доказима, износе се паралелна мишљења и закључци се доносе тек онда када за њих постоје релевантни докази.