Konačno i nešto lepo

U raljama dnevne politike koja kontaminira život svakog građanina ove zemlje, vesti iz prosvete samo su kapi koje pune čaše neverice i strpljenja. Ne prođe dan a da nas javna glasila ne obaveste o vršnjačkom nasilju među učenicima, o „čudnim” odnosima na relaciji profesori – učenici, o fizičkom preopterećenju prvaka težinom udžbenika i svezaka koje nose, o velikom broju premeta, o niskom nivou znanja učenika... Šta tek reći o zastarelim programima i zahtevima koji se postavljaju pred učenike: „mehanička” reprodukcija onog što je dato u udžbenicima umesto razvijanja funkcionalne pismenosti, logičkog razmišljanja i zaključivanja, što defakto otima budućnost našim najmlađima. Pogledajmo samo poražavajuće rezultate na PISA testovima. Dodajmo tome i niska primanja nastavnog osoblja i njihove učestale štrajkove, koji svakako remete odvijanje nastavnog procesa. Međutim, remećenje nastavnog procesa dolazi i od samih nastavnika, njihovim brojnim propustima, zbog pogrešnog činjenja ili nečinjenja – što mi stariji i stari svakodnevno saznajemo od najmlađih u svojoj porodici, učenika osmogodišnjih i srednjih škola. Umesto da u miru pratimo njihovo odrastanje i sazrevanje – samo nemir i briga.

Nažalost, ne nailazimo na vesti o primerima prevazilaženja nasilja, primera dobrih odnosa profesora i učenika, primera odlično održane nastave, dobrih ideja za rad s učenicima ili slično. Ne nailazimo ni na vesti o predlozima stručnih udruženja kako izmeniti i poboljšati nastavne programe, kako u školski sistem uneti interdisciplinarni pristup...

I onda – jedno prijatno iznenađenje iz prosvete, nešto stvarno lepo i za svaku pohvalu. Istina, ne direktno iz domena nastave, što bi svakako bilo najpoželjnije, ali ipak povezano sa školskim aktivnostima.

U četvrtak, 5. oktobra, u dnevnom listu „Politika”, u rubrici Društvo, informacija da Zemunska gimnazija 15. oktobra obeležava 165 godina postojanja i rada nizom manifestacija koje je posvetila tom jubileju. Saznajemo da je obeležavanje jubileja započelo 27. septembra književnom večeri koja je bila posvećena Davidu Albahariju, bivšem učeniku škole. Nastavlja se takmičenjem iz istorije, pre svega u vezi s gimnazijom, susretom generacija bivših maturanata pred kojima će biti proglašeni pobednici navedenog takmičenja, studijskim putovanjem u Jasenovac i Pakrac i okruglim stolom povodom Dana sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu. Treba odati priznanje upravi i profesorima škole na trudu uloženom da sve to isplaniraju i sprovedu.

Hoću da verujem da su i druge gimnazije u stanju da organizuju slične manifestacije povodom obeležavanja svojih jubileja, odnosno dana škole. Manifestacije koje daju lep prilog obrazovnom i vaspitnom procesu, manifestacije koje povezuju prošlost i sadašnjost, kako na nivou zemlje, tako i same gimnazije. Siguran sam da svaka gimnazija, među svojim bivšim učenicima, ima naučnike i/ili umetnike koji svojim učešćem u manifestaciji mogu dati lep doprinos obeležavanju jubileja i pružiti toliko potrebnu podršku, putokaz i ohrabrenje sadašnjim generacijama škole.

Aleksandar Blažek,
Beograd