Коначно и нешто лепо

У раљама дневне политике која контаминира живот сваког грађанина ове земље, вести из просвете само су капи које пуне чаше неверице и стрпљења. Не прође дан а да нас јавна гласила не обавесте о вршњачком насиљу међу ученицима, о „чудним” односима на релацији професори – ученици, о физичком преоптерећењу првака тежином уџбеника и свезака које носе, о великом броју премета, о ниском нивоу знања ученика... Шта тек рећи о застарелим програмима и захтевима који се постављају пред ученике: „механичка” репродукција оног што је дато у уџбеницима уместо развијања функционалне писмености, логичког размишљања и закључивања, што дефакто отима будућност нашим најмлађима. Погледајмо само поражавајуће резултате на ПИСА тестовима. Додајмо томе и ниска примања наставног особља и њихове учестале штрајкове, који свакако ремете одвијање наставног процеса. Међутим, ремећење наставног процеса долази и од самих наставника, њиховим бројним пропустима, због погрешног чињења или нечињења – што ми старији и стари свакодневно сазнајемо од најмлађих у својој породици, ученика осмогодишњих и средњих школа. Уместо да у миру пратимо њихово одрастање и сазревање – само немир и брига.

Нажалост, не наилазимо на вести о примерима превазилажења насиља, примера добрих односа професора и ученика, примера одлично одржане наставе, добрих идеја за рад с ученицима или слично. Не наилазимо ни на вести о предлозима стручних удружења како изменити и побољшати наставне програме, како у школски систем унети интердисциплинарни приступ...

И онда – једно пријатно изненађење из просвете, нешто стварно лепо и за сваку похвалу. Истина, не директно из домена наставе, што би свакако било најпожељније, али ипак повезано са школским активностима.

У четвртак, 5. октобра, у дневном листу „Политика”, у рубрици Друштво, информација да Земунска гимназија 15. октобра обележава 165 година постојања и рада низом манифестација које је посветила том јубилеју. Сазнајемо да је обележавање јубилеја започело 27. септембра књижевном вечери која је била посвећена Давиду Албахарију, бившем ученику школе. Наставља се такмичењем из историје, пре свега у вези с гимназијом, сусретом генерација бивших матураната пред којима ће бити проглашени победници наведеног такмичења, студијским путовањем у Јасеновац и Пакрац и округлим столом поводом Дана сећања на српске жртве у Другом светском рату. Треба одати признање управи и професорима школе на труду уложеном да све то испланирају и спроведу.

Хоћу да верујем да су и друге гимназије у стању да организују сличне манифестације поводом обележавања својих јубилеја, односно дана школе. Манифестације које дају леп прилог образовном и васпитном процесу, манифестације које повезују прошлост и садашњост, како на нивоу земље, тако и саме гимназије. Сигуран сам да свака гимназија, међу својим бившим ученицима, има научнике и/или уметнике који својим учешћем у манифестацији могу дати леп допринос обележавању јубилеја и пружити толико потребну подршку, путоказ и охрабрење садашњим генерацијама школе.

Александар Блажек,
Београд