Svi Kunderini talenti

Oni koji misle da je intelektualni i književni život u Francuskoj zamro posle Sartra i Dirasove – greše. Još ima džinova literature, rekla je Florans Noavil, francuska književnica i književna kritičarka, u razgovoru za naš list još pre osam godina kada je kod nas objavljen njen roman „Vezanost” u izdanju „Arhipelaga”.

Među te džinove tada je svrstala i Milana Kunderu, a ovih dana bila je gost Međunarodnog beogradskog sajma knjiga i na štandu Francuske, počasnog gosta, u nedelju je govorila upravo o ovom velikom piscu u okviru programa „Milan Kundera, majstor ironije i razočaranja” (uz Sonju Filipović i Gojka Božovića). Naime, Florans Noavil je godinama radila na biografiji Milana Kundere neposredno sarađujući s njim, a nedugo posle njegove smrti objavila je to u knjizi „ Milan Kundera: Pisati, smešne li ideje”, koja će kod nas biti objavljena sledeće godine, u izdanju „Arhipelaga”. Na ovom susretu s njom imali smo prilike da prelistamo francusko izdanje knjige koja sadrži veliki broj fotografija i crteža Milana Kundere, što je čini ekskluzivnom. Takođe smo imali prilike da čujemo i o ostalim Kunderinim talentima (za likovnu umetnost, za muziku)...

Mada je njena knjiga o Kunderi vrlo lična, jer je bila prijatelj s njim i samim tim imala dosta materijala, nije pokušavala, kako sama kaže, da otkriva njegov privatni život, niti da ulazi u njegove tajne, što je on razumeo i zbog čega joj je verovao. Rezultat je knjiga u kojoj Florans Noavil portretiše ovog velikog pisca na način na koji do sada nije bio portretisan, sa slikama, crtežima, muzičkim partiturama, ličnim sećanjima, šalama...

Florans Noavil je autorka i biografije o Singeru za koju je svojevremeno dobila nagradu za najbolju biografiju na francuskom jeziku, a kod nas je objavljena takođe u izdanju „Arhipelaga”.

U pomenutom romanu „Vezanost” ova autorka je opisala ljubavnu priču koja ima sličnosti sa onom koja se i njoj dogodila, ali u knjizi sve posmatra kroz lupu. U vreme kada je knjiga kod nas objavljena, književnica nam je ovako objasnila šta ju je inspirisalo da napiše ovo delo:

– Jednog dana, jedna od mojih kćerki vratila se iz škole i rekla mi da sedamnaestogodišnjakinja iz njenog razreda izlazi sa profesorom filozofije koji će uskoro napuniti 50 godina. Moje druge dve kćerke su smatrale da je to odvratno. Jedna od njih je rekla: „Pitam se šta ta guska ima u glavi kad može da se zaljubi u dinosaurusa.” Zaključila sam da je to dobro pitanje i ponovo pročitala „Lolitu” Nabokova. Ali u „Loliti” sve je ispričano iz muškog ugla. Tada sam rekla sebi da ću ja napisati današnju Lolitu, ali iz ženskog ugla.

Reč je o večnoj temi koja je, kao što se svakodnevno uveravamo, i danas aktuelna, a autorka zaključuje da jedna knjiga o ljubavi, makar bila i neobična poput „Vezanosti”, uvek dodiruje ljude. Uvek je prijatno iznenađena, kaže, kad joj jave da joj je knjiga prevedena na neki novi jezik.

Florans Noavil je inače spisateljsku karijeru počela objavljivanjem knjiga za decu, a zanimljiv je podatak da je ova autorka bila finansijski analitičar u Americi, što je u jednom trenutku napustila da bi se posvetila onome što ju je oduvek duboko i snažno zanimalo – književnosti. Radeći paralelno kao novinar i književni kritičar u listu „Mond” i pišući knjige, istrenirala je sebe da je leva hemisfera njenog mozga zadužena za novinarstvo a desna za pisanje njenih romana. I ona je, naglasila je, od onih autora koji i dalje vole knjigu štampanu na papiru, knjigu koja može da se stavi u torbu ili u džep, koju čitalac može da zatvori posle pročitane strane i koja zapravo omogućuje sve ono što je nemoguće sa veštačkom inteligencijom.