Сви Кундерини таленти

Они који мисле да је интелектуални и књижевни живот у Француској замро после Сартра и Дирасове – греше. Још има џинова литературе, рекла је Флоранс Ноавил, француска књижевница и књижевна критичарка, у разговору за наш лист још пре осам година када је код нас објављен њен роман „Везаност” у издању „Архипелага”.

Међу те џинове тада је сврстала и Милана Кундеру, а ових дана била је гост Међународног београдског сајма књига и на штанду Француске, почасног госта, у недељу је говорила управо о овом великом писцу у оквиру програма „Милан Кундера, мајстор ироније и разочарања” (уз Соњу Филиповић и Гојка Божовића). Наиме, Флоранс Ноавил је годинама радила на биографији Милана Кундере непосредно сарађујући с њим, а недуго после његове смрти објавила је то у књизи „ Милан Кундера: Писати, смешне ли идеје”, која ће код нас бити објављена следеће године, у издању „Архипелага”. На овом сусрету с њом имали смо прилике да прелистамо француско издање књиге која садржи велики број фотографија и цртежа Милана Кундере, што је чини ексклузивном. Такође смо имали прилике да чујемо и о осталим Кундериним талентима (за ликовну уметност, за музику)...

Мада је њена књига о Кундери врло лична, јер је била пријатељ с њим и самим тим имала доста материјала, није покушавала, како сама каже, да открива његов приватни живот, нити да улази у његове тајне, што је он разумео и због чега јој је веровао. Резултат је књига у којој Флоранс Ноавил портретише овог великог писца на начин на који до сада није био портретисан, са сликама, цртежима, музичким партитурама, личним сећањима, шалама...

Флоранс Ноавил је ауторка и биографије о Сингеру за коју је својевремено добила награду за најбољу биографију на француском језику, а код нас је објављена такође у издању „Архипелага”.

У поменутом роману „Везаност” ова ауторка је описала љубавну причу која има сличности са оном која се и њој догодила, али у књизи све посматра кроз лупу. У време када је књига код нас објављена, књижевница нам је овако објаснила шта ју је инспирисало да напише ово дело:

– Једног дана, једна од мојих кћерки вратила се из школе и рекла ми да седамнаестогодишњакиња из њеног разреда излази са професором филозофије који ће ускоро напунити 50 година. Моје друге две кћерке су сматрале да је то одвратно. Једна од њих је рекла: „Питам се шта та гуска има у глави кад може да се заљуби у диносауруса.” Закључила сам да је то добро питање и поново прочитала „Лолиту” Набокова. Али у „Лолити” све је испричано из мушког угла. Тада сам рекла себи да ћу ја написати данашњу Лолиту, али из женског угла.

Реч је о вечној теми која је, као што се свакодневно уверавамо, и данас актуелна, а ауторка закључује да једна књига о љубави, макар била и необична попут „Везаности”, увек додирује људе. Увек је пријатно изненађена, каже, кад јој јаве да јој је књига преведена на неки нови језик.

Флоранс Ноавил је иначе списатељску каријеру почела објављивањем књига за децу, а занимљив је податак да је ова ауторка била финансијски аналитичар у Америци, што је у једном тренутку напустила да би се посветила ономе што ју је одувек дубоко и снажно занимало – књижевности. Радећи паралелно као новинар и књижевни критичар у листу „Монд” и пишући књиге, истренирала је себе да је лева хемисфера њеног мозга задужена за новинарство а десна за писање њених романа. И она је, нагласила је, од оних аутора који и даље воле књигу штампану на папиру, књигу која може да се стави у торбу или у џеп, коју читалац може да затвори после прочитане стране и која заправо омогућује све оно што је немогуће са вештачком интелигенцијом.