Od ljute i slatke do gruvane ljute

Vranje – Sve je više povrtarskih sela u vranjskom kraju koja se opredeljuju za gajenje začinske ili, kako ovde kažu, „paprike za zapršku”. U Pavlovcu, Klinovcu, Rataji, Žbevcu, Vrtogošu, Neradovcu, ali i drugim selima uveliko se proizvodi i pakuje novi brend kao „tucana ljuta i slatka”, „gruvana ljuta” (samo za uz roštilj) i „mlevena crvena začinska paprika” (ljuta i slatka). Kako za naš list kaže povrtar Novica Mitić, ovaj kraj sve više postaje prepoznatljiv po izuzetno ljutoj, ali slatkoj (ukusnoj) začinskoj paprici i u poslednje vreme je konkurent proizvođačima te vrste paprike u leskovačkom kraju.

S prvim jesenjim danima sela uz Južnu Moravu u plodnoj vranjskoj kotlini dobijaju novi izgled. Fasade kuća vrednih meštana ovih sela teško je prepoznati od nanizanih crvenih paprika, koje se suše na toplom jesenjem suncu. Nema sumnje, kažu vlasnici mnogih vranjskih turističkih agencija, ovo je za sve više turista i poslovnih ljudi koji u poslednje vreme dolaze u Vranje postala prava turistička atrakcija, a za siromašne povrtare ovog dela juga centralne Srbije način da zarade novac.

– Grupa turista koja je posetila jedno naše selo bila je oduševljena načinom nizanja, sušenja, tucanja i mlevenja začinske paprike. Postoji bezbroj planova za razvoj seoskog turizma i mi u poslednje vreme nastojimo da ga „stavimo na zdrave noge”. Zanimljiva je i priprema slatka, džema, ajvara i drugih specijaliteta za zimu – kaže turistička poslenica Izabela Savić.

Slavoljub Ristić, kako za sebe kaže „paprikar iz okoline Vranja” koji na pijaci kod Bujkovskog mosta redovno prodaje svoju začinsku papriku, kaže da „paprika nizača za tucanje” traži da joj se posveti puna pažnja – od semena, rasađivanja, sadnje, zalivanja, do okopavanja, branja, nizanja, sušenja i mlevenja.

– Veoma je važna „selekcija” od početka do kraja – kaže Slavko i dodaje da prave mušterije, posebno kafedžije, znaju da prepoznaju dobru začinsku papriku. „Ni roštilj ne može da bude dobar, posebno pljeskavica ili ćevapčići, bez dobre gruvane ili tucane začinske paprike”, ukazuje Ristić i dodaje da vešti nakupci u džakovima, na veliko, kupuju njihovu izuzetno crvenu začinsku papriku i uz određene dodatke (najčešće brašno) povećavaju količinu, ali umanjuju kvalitet i zarađuju na muci povrtara.

Milorad Stajković, predsednik Saveza zemljoradničkih zadruga Pčinjskog i Jablaničkog okruga, napominje da je neophodno udružiti se i napraviti preradne kapacitete kako bi se postigli još bolji rezultati u proizvodnji i plasmanu. To je, nema sumnje, značajno za velike proizvođače u leskovačkom kraju, koji zbog neorganizovanosti trpe ogromne štete, a to važi i za proizvođače u vranjskom kraju koji sve više osvajaju ovu proizvodnju.

Po Stajkovićevim rečima, problem u plasmanu predstavlja i činjenica da ovi proizvodi nisu sertifikovani, da nemaju definisano ime i geografsko poreklo, što je neophodno za izvoz u Evropsku uniju. Dobijanje sertifikata, na čemu će se, u saradnji sa komorom, narednih godina intenzivno raditi, omogućilo bi sigurnost u proizvodnji i plasmanu na evropsko tržište. Začinska paprika po kojoj je prepoznatljiv jug Srbije jeste brend koji Evropa i svet žele na svom tržištu, na stolu i u jelu.

A. Davinić