Kišnim baštama protiv poplava

Jedan od načina da se gradovi izbore sa sve češćim obilnim padavinama koje izazivaju poplave usled kojih se gradske ulice pretvaraju u reke, a postojeći kanalizacioni sistem „zaguši” jeste sadnja kišnih bašta. One predstavljaju ključni deo društveno odgovornog projekta „Niklo kao ja”, čiji je cilj smanjenje negativnih posledica klimatskih promena u urbanim sredinama i deo su svetske prakse u rešavanju ovog problema. Do sada su u našoj zemlji kišne bašte „nikle” u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Novom Pazaru, Smederevu, Kragujevcu, Čačku, Nišu, Bečeju i Somboru.

Kako naglašava Amela Greksa, pejzažni arhitekta projekta, kišne bašte predstavljaju inovativni odgovor na izazove ubrzane urbanizacije, a njihova svrha je smanjenje katastrofalnih posledica padavina, poplava i pojava klizišta.

– Sadnjom odgovarajućih biljaka ove zelene površine usvajaju višak atmosferske vode nastale velikim padavinama, čime omogućavaju smanjenje opterećenja kanalizacionog sistema, očuvanje vode i poboljšanje njenog kvaliteta, mikroklime i podsticanje biodiverziteta – rekla je ona.

Ove bašte se namenski sade na područjima koje imaju problem s poplavama, na površinama gde padnu velike količine kiše, a nepropusne su. To su najčešće saobraćajnice, putevi, parkinzi… Ove bašte primaju veliku količinu vode i brzo je propuštaju u dublje slojeve zemljišta, a usput je i prečišćavaju. Na taj način „obavljaju” dve važne funkcije.

Kako bi doprinela zaštiti životne sredine, kompanija „A1 Srbija” je uspešno završila sadnju 10 kišnih bašti u 10 gradova širom Srbije. Kišna bašta u Beogradu nikla je u nekadašnjem industrijskom delu grada kod Luke Beograd, na dnu Francuske ulice, sada transformisanom u stambene objekte, restorane i galerije na Starom gradu.

Projekat se inače sprovodi sa evropskom organizacijom „Propulsion” i u saradnji sa ­Šumarskim fakul­tet­om Univerziteta u Beogradu, kao i sa lokalnim samoupravama u izabranim gradovima. Ovaj projekat deo je šire društvenoodgovorne platforme „Svet kakav želiš”.