Кишним баштама против поплава

Један од начина да се градови изборе са све чешћим обилним падавинама које изазивају поплаве услед којих се градске улице претварају у реке, а постојећи канализациони систем „загуши” јесте садња кишних башта. Оне представљају кључни део друштвено одговорног пројекта „Никло као ја”, чији је циљ смањење негативних последица климатских промена у урбаним срединама и део су светске праксе у решавању овог проблема. До сада су у нашој земљи кишне баште „никле” у Београду, Новом Саду, Суботици, Новом Пазару, Смедереву, Крагујевцу, Чачку, Нишу, Бечеју и Сомбору.

Како наглашава Амела Грекса, пејзажни архитекта пројекта, кишне баште представљају иновативни одговор на изазове убрзане урбанизације, а њихова сврха је смањење катастрофалних последица падавина, поплава и појава клизишта.

– Садњом одговарајућих биљака ове зелене површине усвајају вишак атмосферске воде настале великим падавинама, чиме омогућавају смањење оптерећења канализационог система, очување воде и побољшање њеног квалитета, микроклиме и подстицање биодиверзитета – рекла је она.

Ове баште се наменски саде на подручјима које имају проблем с поплавама, на површинама где падну велике количине кише, а непропусне су. То су најчешће саобраћајнице, путеви, паркинзи… Ове баште примају велику количину воде и брзо је пропуштају у дубље слојеве земљишта, а успут је и пречишћавају. На тај начин „обављају” две важне функције.

Како би допринела заштити животне средине, компанија „А1 Србија” је успешно завршила садњу 10 кишних башти у 10 градова широм Србије. Кишна башта у Београду никла је у некадашњем индустријском делу града код Луке Београд, на дну Француске улице, сада трансформисаном у стамбене објекте, ресторане и галерије на Старом граду.

Пројекат се иначе спроводи са европском организацијом „Пропулсион” и у сарадњи са ­Шумарским факул­тет­ом Универзитета у Београду, као и са локалним самоуправама у изабраним градовима. Овај пројекат део је шире друштвеноодговорне платформе „Свет какав желиш”.