Da li je „Junajted grupa” branila slobodu ili kapital

Šta je prošlog četvrtka usvojila Skupština Srbije – zakone o informisanju koji će zemlju odvesti u medijski mrak, kako tvrdi štampa u vlasništvu „Junajted grupe”, ili korak u pravcu evropskih medijskih standarda, kako se hvale predstavnici vlasti?

Za nevladine organizacije, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i njihove partnere iz Koalicije za slobodne medije, dileme nema – država se preko „Telekoma” vraća u medije i stavlja ih pod još tvrđu kontrolu. Programski direktor televizije N1 Igor Božić pozivao je javnost na alarm tvrdnjom da će vlast pomoću novih zakona da uspostavi novi medijski monopol – iz Srbije će da najuri Junajted grupu (UG) i njene medije N1, Novu S, Sportklub, novine „Danas” i „Novu” i brojne portale. Najveći privatni vlasnik medija u Srbiji, građanima je sugerisano, ne brani samo svoj, već i interes šire javnosti i slobodu medija kao takvu.

Potpredsednica opozicione Stranke slobode i pravde Marinika Tepić čak je tvrdila da su novi medijski zakoni „ubistvo s predumišljajem N1 i Nove S”, „režimska i ’Telekomova’ podvala” posle koje „ostaju samo ’bunkeri’ SNS klike”.

Ipak izgleda da ni jedni ni drugi nisu uspeli da ubede Brisel da Srbija klizi nazad u mračna vremena. Ogorčeni protivnici novih zakona o javnom informisanju i elektronskim medijima pridobili su na svoju stranu hrvatsku novinarku Maju Sever, aktuelnu predsednicu Evropske federacije novinara, koja je tvrdila da oni „nisu u skladu sa međunarodnim i evropskim standardima”. Ali evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji na ove propise gleda drugačijom dioptrijom, kao na „ključ napretka u oblasti slobode izražavanja”. Sa tim se izgleda složio i šef OEBS-a za Srbiju Jan Bratu, koji je premijerki Brnabić zahvalio na trudu da zakone uskladi sa evropskim standardima. To se, po svemu sudeći, odnosilo na amandmane koje je neposredno pred usvajanje zakona podneo Nebojša Bakarec. Tim amandmanima produžena je zabrana funkcionerske kampanje na mesec dana, a državnim preduzećima koji u vlasništvu imaju medije, zabranjeno je da primaju državnu pomoć. Dakle, negde od sredine novembra ljudi iz vlasti više neće smeti da otvaraju nove fabrike i puteve, tj. koriste državne poslove za promociju vladajućih stranaka. A „Telekom” je zadržao pravo da ima medije poput Blumberga, Juronjuza i Arene sport – pod uslovom da ne dobija novac od države.
Teško je reći koliko je Brisel zadovoljan ovim kompromisom, ali je jasno koliko je Junajted grupa nezadovoljna što je EU na njega pristala. Tim pre što je televizija N1 i nastala tako što je Junajted grupa uspela da uz pomoć Evropske komisije natera Srbiju da promeni svoje medijsko zakonodavstvo. Odredba po kojoj kablovski operater ne može da proizvodi medijski sadržaj izbačena je iz zakona na pritisak ove kompanije koja je uspela da ubedi Brisel da tako naloži Beogradu. Srbija je kao kandidat za članstvo u EU imala obavezu da zakone, pre usvajanja, šalje na proveru u Evropsku komisiju. Nakon toga sa radom je počela televizija N1.

Devet godina kasnije, Junajted grupa je povela ogorčenu bitku da se „Telekomu” uskrati ono što je njima 2014. omogućeno. Međutim, ovoga puta nije uspela da ubedi ni Brisel ni Beograd da je poslovni interes jednog medijskog mogula istovetan interesu građana Srbije. Zakonsko rešenje koje je 2014. u Briselu skrojeno po meri Junajted grupe postalo je, paradoksalno, omča oko vrata UG. Junajted grupa nije uspela da spreči „Telekom” da pokrene kanale Juronjuz i Blumberg, otkupi prava na Premijer ligu, pokrene produkciju filmskog i serijskog programa i pridobije stotine hiljada novih klijenata. UG i njegovi lobisti u Briselu onomad verovatno nisu računali na tako nešto.

Pri samom kraju velike srpske političke bitke za nove medijske zakone, tek zahvaljujući jednom hrvatskom privatnom portalu (Medija dejli) saznali smo da i u drugim zemljama EU državni operateri mogu da budu vlasnici medija, suprotno onome što je tvrdio UG. I ne samo to već i da se UG u Sloveniji i Hrvatskoj tome uopšte ne protivi – naprotiv, u Sloveniji je UG pokušao da kupi državne medije koji su u vlasništvu državnog „Telekoma Slovenija”, samo nije uspela.

Ima i neke poetske pravde u tome što je Maja Sever demantovana primerom sa njene kućne adrese.

Žugić: „Telekomovi” kanali dokaz političke neutralnosti

Na optužbe da su informativni kanali državnog operatera Juronjuz, Blumberg, a uskoro i Njuzmaks, opasnost za pomračenje srpske medijske scene, direktor Arena grupe Nebojša Žugić odgovara da su oni zapravo dokaz „Telekomove” političke neutralnosti.
– Obavezali smo se da se nećemo mešati u uređivačku politiku tih kanala samim ugovorima koje smo potpisali sa tim respektabilnim medijskim kućama. Urednici tih kanala su vezani direktno sa centralama tih medijskih kuća, oni platu primaju od tih medijskih kuća. Dakle, nikakvog uticaja nemamo – rekao je Žugić gostujući na televiziji Hepi.

Različiti aršini

Zakonom iz 2014. omogućeno je SBB-u da počne sa emitovanjem svoje televizije, a samo par godina ranije RTS je bio prisiljen da se odrekne i distribuciju programa prepusti ETV-u. Slična nepravda je učinjena i štampi pod izgovorom da bi svoje novine držali na najboljim mestima na rafovima, a konkurenciju gurali u ćošak, medijskim kućama je zabranjeno da budu i vlasnici trafika i vlasnici novina. A upravo to je 2017. učinio SBB, kada je usred jedne izborne kampanje uklonio RTS sa prve pozicije na daljinskom upravljaču.