Hala jedan spomenik kulture, treba li štititi i hale dva i tri

Čuvena Hala jedan Beogradskog sajma u Bulevaru vojvode Mišića biće na parceli javne namene, u javnoj svojini, a i namena tog objekta, od 2009. jedinog zvaničnog spomenika kulture na tom prostoru, ostaće javna bez obzira na sudbinu ostalih zgrada sajamskog kompleksa na desnoj obali Save. Tako, zasad stvari stoje na osnovu Urbanističkog projekta (UP) za formiranje parcele javne namene objekta Hale jedan Beogradskog sajma i dela javne saobraćajnice čija je javna prezentacija okončana juče. U tom dokumentu kojim je Hala jedan izuzeta iz kompleksa sajma nedvosmisleno je navedeno da sve intervencije u okviru predložene granice novoformirane građevinske parcele spomenika kulture Hale jedan moraju biti u funkciji očuvanja izgleda, integriteta spomeničkih vrednosti, sagledivosti i dostupnosti kulturnog dobra.

– Dozvoljava se uvođenje komplementarnih, pratećih sadržaja, uz unapređenje sajamske funkcije kao primarne. Ali namena i način korišćenja objekta moraju ostati javni. Prostor oko spomenika kulture, kao neposredno okruženje, potrebno je parterno urediti, u kontekstu uređenja šireg prostora na način da ukaže na značaj spomeničkih vrednosti – navedeno je u UP-u.

Stručna javnost ne nalazi nikakvo opravdanje za to što se tim dokumentom i po skraćenoj proceduri – javna prezentacija UP-a traje sedam dana, nema javne sednice komisije za planove na kojoj bi svi oni koji su podneli primedbe mogli da ih obrazlože niti postoji mogućnost podnošenja amandmana jer se o dokumentima kao što je UP ne raspravlja niti se usvajaju na skupštini – odlučuje o sudbini sajma. Osim toga, prema Planu generalne regulacije Beograda za transformaciju tog prostora obavezna je izrada plana detaljne regulacije. To ne znači da takav ili možda neki drugi planski dokument neće uslediti, samo je pitanje kada, kome će biti poverena njegova izrada i da li će on moći da bilo šta promeni od onoga što je javnost već čula: da će na tom prostoru biti proširen „Beograd na vodi”, da se sajam seli u Surčinsko polje pored nacionalnog stadiona u paviljone koji će biti izgrađeni za Ekspo 2027, specijalizovanu međunarodnu izložbu, i da nema prepreke da se svi objekti izuzev Hale jedan sruše jer nisu upisani u registar kulturnih dobara kada i čuvena „jedinica”.

Takav potez službi zaštite spomenika kulture iz 2009. godine, verifikovan pa i nametnut od Vlade Republike Srbije, da se prvobitna odluka o proglašenju celokupnog kompleksa Beogradskog sajma u veoma kratkom roku preinači, suzi, u tom trenutku kao nejasnu funkcionalnu podcelinu na zemljištu, i pre 14 godina nije bila lako prihvatljiva, pa i čudna, smatra Bojan Kovačević, arhitekta.

– Ali tada skoro da niko nije pomišljao na mogućnost lakog i obrazlaganog rušenja, uklanjanja svega ostalog osim Hale jedan. Poznata je činjenica da su arhitekta Pantović i konstrukteri Žeželj i Krstić, sva trojica kasnije birani u SANU, kao autori Sajma proizveli nešto izuzetno što se ništa manje nije odnosilo i na njihove Halu dva i Halu tri. One su po dimenzijama i siluetama manje, ali po prefinjenosti i hrabrosti konstrukcije i po finoći arhitektonskog oblikovanja ne i nebitnije. U današnjoj razvojnoj slici naraslog Beograda, očekivano je da Sajam ne funkcioniše isto kao 1957, kada je otvoren. Ali postignuća arhitekture i konstrukcije hala dva i tri nalažu savesti arhitektonske i građevinske struke, kao nosioci baštine savremenog graditeljstva, da bude neodloživo izmenjena i dopunjena, a u određenom smislu i vraćena, odluka o proglašenju za kulturno dobro sve tri hale (jedan, dva i tri) Beogradskog sajma kao jasne celine – naglašava Kovačević.

Od svih dilema sa kojim se javnost suočava jedna je otklonjenja. Reč je o tome da nedavno okončani 66. sajam knjiga nije poslednji festival pisane reči na sadašnjem sajmu. To je potvrdio Marko Stojčić, glavni gradski urbanista, gostujući na RTS.

– Sledeće godine sigurno će biti održan sajam knjiga na starom mestu, a kako će se dalje dinamika dešavati, to ćemo videti. Beograd je domaćin Ekspa 2027. i nakon njegovog završetka na jesen 2027. taj kompleks će postati novi beogradski sajam. Zašto? Zato što stari sajam ne ispunjava ni minimum kriterijuma za ozbiljne evropske i svetske događaje. Prosto stav države je da hoćemo i možemo da napravimo novi sajam i da ovaj prostor (kompleks u Bulevaru vojvode Mišića prim. „Politike”) treba iseliti na prostor ispred nacionalnog stadiona, gde će se održati Ekspo a nakon toga i svi ostali sajmovi – kazao je Stojčić.

Ugovor o prodaji imovine Beogradskog sajma preduzeću „Beograd na vodi”, investitoru istoimenog stambenog kompleksa nizvodno od postojećeg sajma, potpisan je 16. marta ove godine, obelodanio je Aleksandar Vučić na konferenciji za medije početkom avgusta. Hala jedan ostaje u vlasništvu države dok sve druge nepokretnosti prelaze u posed „Beograda na vodi”. Vučić je tada, između ostalog, najavio i izgradnju panoramskog točka na obali Save na javnoj površini postojećeg sajma.