Хала један споменик културе, треба ли штитити и хале два и три

Чувена Хала један Београдског сајма у Булевару војводе Мишића биће на парцели јавне намене, у јавној својини, а и намена тог објекта, од 2009. јединог званичног споменика културе на том простору, остаће јавна без обзира на судбину осталих зграда сајамског комплекса на десној обали Саве. Тако, засад ствари стоје на основу Урбанистичког пројекта (УП) за формирање парцеле јавне намене објекта Хале један Београдског сајма и дела јавне саобраћајнице чија је јавна презентација окончана јуче. У том документу којим је Хала један изузета из комплекса сајма недвосмислено је наведено да све интервенције у оквиру предложене границе новоформиране грађевинске парцеле споменика културе Хале један морају бити у функцији очувања изгледа, интегритета споменичких вредности, сагледивости и доступности културног добра.

– Дозвољава се увођење комплементарних, пратећих садржаја, уз унапређење сајамске функције као примарне. Али намена и начин коришћења објекта морају остати јавни. Простор око споменика културе, као непосредно окружење, потребно је партерно уредити, у контексту уређења ширег простора на начин да укаже на значај споменичких вредности – наведено је у УП-у.

Стручна јавност не налази никакво оправдање за то што се тим документом и по скраћеној процедури – јавна презентација УП-а траје седам дана, нема јавне седнице комисије за планове на којој би сви они који су поднели примедбе могли да их образложе нити постоји могућност подношења амандмана јер се о документима као што је УП не расправља нити се усвајају на скупштини – одлучује о судбини сајма. Осим тога, према Плану генералне регулације Београда за трансформацију тог простора обавезна је израда плана детаљне регулације. То не значи да такав или можда неки други плански документ неће уследити, само је питање када, коме ће бити поверена његова израда и да ли ће он моћи да било шта промени од онога што је јавност већ чула: да ће на том простору бити проширен „Београд на води”, да се сајам сели у Сурчинско поље поред националног стадиона у павиљоне који ће бити изграђени за Експо 2027, специјализовану међународну изложбу, и да нема препреке да се сви објекти изузев Хале један сруше јер нису уписани у регистар културних добара када и чувена „јединица”.

Такав потез служби заштите споменика културе из 2009. године, верификован па и наметнут од Владе Републике Србије, да се првобитна одлука о проглашењу целокупног комплекса Београдског сајма у веома кратком року преиначи, сузи, у том тренутку као нејасну функционалну подцелину на земљишту, и пре 14 година није била лако прихватљива, па и чудна, сматра Бојан Ковачевић, архитекта.

– Али тада скоро да нико није помишљао на могућност лаког и образлаганог рушења, уклањања свега осталог осим Хале један. Позната је чињеница да су архитекта Пантовић и конструктери Жежељ и Крстић, сва тројица касније бирани у САНУ, као аутори Сајма произвели нешто изузетно што се ништа мање није односило и на њихове Халу два и Халу три. Оне су по димензијама и силуетама мање, али по префињености и храбрости конструкције и по финоћи архитектонског обликовања не и небитније. У данашњој развојној слици нараслог Београда, очекивано је да Сајам не функционише исто као 1957, када је отворен. Али постигнућа архитектуре и конструкције хала два и три налажу савести архитектонске и грађевинске струке, као носиоци баштине савременог градитељства, да буде неодложиво измењена и допуњена, а у одређеном смислу и враћена, одлука о проглашењу за културно добро све три хале (један, два и три) Београдског сајма као јасне целине – наглашава Ковачевић.

Од свих дилема са којим се јавност суочава једна је отклоњења. Реч је о томе да недавно окончани 66. сајам књига није последњи фестивал писане речи на садашњем сајму. То је потврдио Марко Стојчић, главни градски урбаниста, гостујући на РТС.

– Следеће године сигурно ће бити одржан сајам књига на старом месту, а како ће се даље динамика дешавати, то ћемо видети. Београд је домаћин Експа 2027. и након његовог завршетка на јесен 2027. тај комплекс ће постати нови београдски сајам. Зашто? Зато што стари сајам не испуњава ни минимум критеријума за озбиљне европске и светске догађаје. Просто став државе је да хоћемо и можемо да направимо нови сајам и да овај простор (комплекс у Булевару војводе Мишића прим. „Политике”) треба иселити на простор испред националног стадиона, где ће се одржати Експо а након тога и сви остали сајмови – казао је Стојчић.

Уговор о продаји имовине Београдског сајма предузећу „Београд на води”, инвеститору истоименог стамбеног комплекса низводно од постојећег сајма, потписан је 16. марта ове године, обелоданио је Александар Вучић на конференцији за медије почетком августа. Хала један остаје у власништву државе док све друге непокретности прелазе у посед „Београда на води”. Вучић је тада, између осталог, најавио и изградњу панорамског точка на обали Саве на јавној површини постојећег сајма.