Pojedinac bez pamćenja

„Pojedinac bez pamćenja – vesela nacija” moto je izložbe Dušana Otaševića u beogradskoj Arte galeriji na kojoj je predstavljeno duhovito i ironično delo nazvano „Amnezijator”. To je velika stolica napravljena od drvenih ploča, opremljena nekom vrstom kacige, odnosno šlemom u obliku šajkače, spremna da dočeka svakog pojedinca da sedne u nju i prepusti se zaboravu... „Amnezijator” je predstavljen uz prateći reklamni spot koji u duhu najatraktivnijih marketinških poruka ističe važnost ovog proizvoda.

„’Amnezijator’ poboljšava vašu sklonost ka zaboravljanju, otklanja vezu između uzroka i posledice i omogućava da zaboravite i ljude i događaje.”

– Svakoj državi je cilj da se što pre zaborave neprijatni događaji iz prošlosti. Svi smo mi skloni olakom zaboravu, ne samo događaja, nego i ličnosti, velikih i značajnih imena iz bliže i dalje istorije. Meni je uvek bilo zapanjujuće i to što je veliki broj onih ljudi koji su izbegli zbog rata devedesetih godina 20. veka zaboravio da je upravo ona politička opcija koju često podržavaju dovela do propasti. I to je to ukidanje između uzroka i posledice – kaže Dušan Otašević.

Rad „Amnezijator” bio je već prikazan pre dve godine na Otaševićevoj izložbi „Lanjski snegovi” u Galeriji 73. Rađen je u maniru umetnikovih najboljih radova iz šezdesetih godina 20. veka kada je kao jedan od prvih eksponenata beogradske Nove figuracije pravio duhovite kritičko-ironijske objekte. Oslobođen gorčine i negativnih impulsa, „Amnezijator” je osmišljen da bude interaktivan, jer posetioci imaju priliku da u posebno sanduče, skladište kolektivnog pamćenja i individualnog sećanja, ubacuju anonimne cedulje sa željama šta je to što bi hteli da zaborave.

Uz „Amnezijatora”, na drugom nivou malene Arte galerije u Svetogorskoj ulici predstavljena su još četiri novija rada, nekoliko objekata. Triptih koji se bavi poreklom osnovnih elemenata u slikarstvu – krug, trougao i kvadrat. U Otaševićevom radu oni su prevedeni u simbole oblačića, vatre i slikarskog platna. Sve je to smešteno u malu levkastu konstrukciju. Uz ove objekte, posetioci će moći da vide i drvorez anonimnog autora sa motivom dvorske lude i natpisom „Misli”.

Dušan Otašević i ovog puta pravi „igračku za odrasle” koja nosi dublje, ironično značenje. On ostaje dosledan demistifikovanju umetnikove ličnosti, tako što poput zanatlije koristi stolarske materijale.

– Kada sam počinjao da se bavim ovim poslom, imao sam duboku želju da se odreknem klasičnog izražavanja. Koristio sam, na primer, industrijske lakove, ali sam se kasnije vratio boji koja je slikarska, i platnu – kaže umetnik.

Fascinacija Dušana Otaševića majstorima slikarstva bila je, na početku njegovog stvaralaštva, gotovo jednaka fascinaciji neumetničkim proizvodima, često na ivici kiča, proizvodima amatera firmopisaca, vezovima na čuvenim „kuvaricama”. Saznanja o pop-artu učiniće da se ta dva udaljena pola vrhunske i naivne umetnosti približe i spoje u njegovom opusu.

Kritika često naglašava da se delo Dušana Otaševića može posmatrati kao stalno otvoreno, zbog neprestane dorade, dodavanja, ubacivanja, izbacivanja, promene konteksta.

„Sklon sam indirektnom ponavljanju ideje, ubacivanju starih radova u novi kontekst. Tako sam, na primer, iskoristio studentske radove u kasnijem projektu „Ilija Dimić”, kaže Duško Otašević. Podsećamo da je Ilija Dimić bio izmišljeni duhovni otac Dušana Otaševića, izmišljeni avangardni umetnik sa svojim opusom, izmišljeni heroj po scenariju Branka Vučićevića.

Dušan Otašević (1940), često interpretira dela istorije umetnosti, nikada ne koristeći jezik citiranog autora, već mu izabrani rad samo služi kao okvir za smeštanje nekog drugog sadržaja. Potpisao je i desetak pozorišnih scenografija, a prva je bila za predstavu „Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji” po tekstu Bore Ćosića, u Ateljeu 212 (1971).

Dušan Otašević je diplomirao slikarstvo kod Ljubice Cuce Sokić, član je SANU i veoma je produktivan umetnik. Na izložbi u Galeriji Arte, koja traje do 28. oktobra, posetioci na LCD ekranima imaju priliku da vide i ranije radove ovog umetnika.