„Almakos” preti Skoplju i „Otvorenom Balkanu”

Da Albin Kurti nije jedini albanski političar koji koristi svaku priliku za promociju „velike Albanije” i da takvih primera ima ne samo na Kosovu i Metohiji nego i u regionu, pokazali su i skorašnji pokušaji zloupotrebe nedavne tragedije u Banjskoj. Ministar spoljnih poslova Severne Makedonije Bujar Osmani saopštio je da će ta zemlja preispitati učešće u „Otvorenom Balkanu” ukoliko se dokaže da je Srbija na bilo koji način umešana u ovaj, kako je rekao, incident. U pozadini takve izjave, po svemu sudeći, jeste pokušaj da se stara inicijativa „Almakos” vrati u igru.

Lider Demokratske partije Srba u Severnoj Makedoniji Ivan Stoilković, koji je prvi upozorio na ovo, ističe za „Politiku” da je inicijativa „Almakos” suštinski „velika Albanija”. „Oni (Albanci) sve vreme igraju na tu kartu. Prilikom posete Severnoj Makedoniji Albin Kurti je najavio ujedinjenje svih albanskih teritorija. Kada je ministar spoljnih poslova Severne Makedonije Bujar Osmani napao ’Otvoreni Balkan’ i rekao da ako je Srbija umešana u događaje na severu Kosova i Metohije, Skoplje neće biti deo ’Otvorenog Balkana’, onda sam postavio pitanje šta je druga opcija. Ništa do sada nisu ponudili, osim ’Almakosa’ kao opcije, a to je ujedinjenje Makedonije, Albanije i tzv. Kosova i suštinski je ’velika Albanija’”, kaže lider Demokratske partije Srba u Severnoj Makedoniji.

Za inicijativu „Almakos” javnost je saznala pre 17 godina. Partija demokratskog prosperiteta (PDP) 2006. godine, preneo je Tanjug, pozivajući se na skopski „Dnevnik”, predložila je formiranje unije pod nazivom „Almakos”, koju bi činile Albanija, Makedonija i tzv. Kosovo. Predsednik poslaničkog kluba PDP-a Ismet Ramadani tvrdio je tada da ideja o ovoj uniji, čiji je naziv izveden iz prvih slova imena Albanije, Makedonije i Kosova, ne predstavlja pokušaj da se na mala vrata progura priča o „velikoj Albaniji”. Prema onome što je u to vreme predložila PDP, „Almakos” bi trebalo da bude formiran nakon rešenja statusa tzv. Kosova, a da je ujedinjenje zamišljeno po uzoru na Beneluks. Podsetimo, Priština je dve godine nakon toga proglasila jednostranu nezavisnost.

„Sada je vreme za plasiranje ideje o balkanskom Beneluksu jer u regionu imamo novonastalu situaciju koja nalaže da se oslobodimo dosadašnjih predrasuda, kompleksa i konfliktnih situacija”, rekao je Ramadani. Kako je on tada tvrdio, EU i SAD bi trebalo da se založe za ponavljanje Maršalovog plana, kojim je posle Drugog svetskog rata obnovljena Zapadna Evropa, ali ovog puta za Makedoniju, Albaniju i Kosovo, pošto bude definisan status južne srpske pokrajine. Kada drugi delovi zapadnog Balkana budu videli ekonomski razvoj „Almakosa”, lakše će se osloboditi još uvek prisutnog nacionalizma”, zaricao se tada Ramadani.

U tekstu „Almakos”, autora Dragana P. Latasa, iz 2007. godine, objavljenom na portalu „Večer”, piše između ostalog da Ismet Ramadani nije bilo ko. Navodi se da je on deo „zlatne generacije” Partije za demokratski prosperitet s početka devedesetih godina, tj. iz vremena kada je stranku vodio Nevzet Halili iz Poroja, koga je generalni sekretar stranke Mithat Emini naoružao i stvorio UČK, tj. takozvanu OVK. „Da, prijatelji, podsetimo se da UČK nije nastala na Kosovu, već 1992. godine u Makedoniji”, stoji u tekstu. „Istovremeno sa Ramadanijem, sa makedonske strane, Ljubčo Georgievski je obnovio političku ideju: podela Makedonije – ili ulazak u federaciju sa Albanijom! Trećeg nema”, piše u tekstu.

Govoreći o inicijativi „Almakos”, Stoilković ističe da ovo nije ništa novo, to su sve stare priče koje se na različiti način interpretiraju u regionu. „Makedonija rizikuje sve. Mi u to mešamo ’Otvoreni Balkan’, ali to je najbolja paralela. U ’Otvorenom Balkanu’ Makedonija je nezavisna, samostalna država sa svojim problemima. U ’Almakosu’ bi bila faktički deo ’velikoalbanske’ priče. To je razlika. I to je veoma loša priča za Makedonce. Zato se toliko spekulisalo o podeli Makedonije između Albanaca i Bugara”, ocenjuje Stoilković za naš list.

Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost takođe ocenjuje da se radi o pokušaju određenih albanskih struja iz Prištine, Albanije i Severne Makedonije da na indirektan način realizuju ideju „velike Albanije” i stvaranja protivteže inicijativi „Otvoreni Balkan”. „Kada vidite ideju ’velike Albanije’ i te njene istorijske granice, kako su se menjale u prošlosti, kakvo je to viđenje, od ’Prizrenske lige’ pa sve do danas – te granice su upravo podrazumevale prostor severnog i zapadnog dela današnje Severne Makedonije, Kosova i Metohije, Albanije i delova Crne Gore i centralne Srbije”, ističe Graovac za „Politiku”. Ovo je pokušaj revitalizacije ’velike Albanije’, dodaje on, i to preko ideje povezivanja sa zemljama kao što su Severna Makedonija i sama današnja Albanija. „U Albaniji postoji dominantan albanski faktor, a u Severnoj Makedoniji značajan, a gde bi uključili južnu srpsku pokrajinu u kojoj živi većinsko albansko stanovništvo”, kaže Graovac.

Stoilković ukazuje na to da Albanci inicijativu „Almakos” ne pominju u javnosti. „Albanci znaju da postoji inicijativa ’Almakos’ i u svim razgovorima s njima oni će vam to pomenuti. Problem je u tome što su oni svesni da u ovom trenutku bilo koja priča koja je van priče o demokratiji, NATO-u, EU – ne ide njima u prilog. Politički i u javnosti, oni se drže samo priče o tome, navode da su ugroženi, kao pre 30 godina”, ocenjuje on. A Graovac podvlači da strukturama u Prištini smeta „Otvoreni Balkan” zato što je uključena Srbija. „Jasno je da u jednoj takvoj organizaciji albanski faktor ne bi mogao biti dominantan, ne bi imao dominantnu ulogu i zato traže alternativu. To je pokušaj da se na mala vrata ostvari ideja ’velike Albanije’ s jedne strane, dok je s druge strane to pokušaj da se minira ideja o ’Otvorenom Balkanu’”, ukazuje sagovornik našeg lista.

I Stoilković i Graovac ističu značaj Kurtijeve posete Severnoj Makedoniji, konkretno Skoplju i Tetovu. Tada su, podsetimo, navodno mimo zvaničnog protokola, istaknuti simboli ’velike Albanije’, a Kurtija su domaćini u centru Tetova nazvali „premijerom svih Albanaca”. Premijer privremenih institucija u Prištini prisustvovao je i preimenovanju Ulice Druge makedonske brigade u Ulicu Adema Demaćija u skopskoj opštini Čair. Sam Kurti je u govoru koji je održao na skupu u Tetovu rekao, između ostalog, da „Severna Makedonija treba da bude što bliža Kosovu, Albaniji i Bugarskoj, a dalje od Srbije i predsednika Srbije Aleksandra Vučića”. Stoilković ukazuje na to da je Kurtijeva poseta Severnoj Makedoniji imala dve važne dimenzije, a to su nametanje njega kao lidera svih Albanaca i promocija „velike Albanije” u Severnoj Makedoniji bez zadrške. Dodaje i da se svi okupljaju oko Kurtija jer je on veoma popularan među Albancima u Severnoj Makedoniji, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić popularan kod drugog dela stanovništva.

Graovac, govoreći o pomenutoj poseti Skoplju i Tetovu, podseća da je Kurti neko ko i te kako prihvata ideju „velike Albanije” i ko očigledno traži svoje saveznike za realizaciju tog projekta. „Njemu su na prvom mestu ljudi koji su iz njegovog etničkog korpusa i žive u drugim državama, koji ne žive u Srbiji kao on. Tu mislim, pre svega, na Severnu Makedoniju, ali i Albaniju, gde on traži svoje istomišljenike koji bi podržali tu njegovu ideju i na neki način parirali premijeru Albanije Ediju Rami, koga Kurti, očigledno, doživljava kao konkurenta u dominantnom položaju među Albancima i kao nekoga ko, prema njegovom mišljenju, vodi pogrešnu nacionalnu politiku”, kaže Graovac. Ističe da bi „Almakos” mogao da zadovolji albanske nacionalne aspiracije. U tom kontekstu naš sagovornik podseća da postoji još jedna veoma važna stvar, a to je da je Kurti bio i na skupu povodom godišnjice „Prizrenske lige”.

„On je rekao da su oni nastavljači ideje ’velike Albanije’, tačnije, nastavljači ideje ’Prizrenske lige’, što faktički znači nastavljači ideje ’velike Albanije’. Nakon toga je otišao u Severnu Makedoniju, gde je defakto bio proglašen za premijera svih Albanaca, što znači da je to bio još jedan korak ka afirmaciji ideje ’velike Albanije’ i Kurtija kao nekoga ko je sprovodi”, ističe Graovac. A komentarišući izjavu Bujara Osmanija, Graovac kaže da se ona poklapa s tim idejama određenih albanskih struktura koje u „Otvorenom Balkanu” vide prepreku stvaranju „velike Albanije”, jer tu albanski faktor nije dominantan. „Tu, kada uzmete u obzir Srbiju, ali i mogućnost priključenja Bosne i Hercegovine i Crne Gore, nema više albanske prevlasti. A ako uzmete Severnu Makedoniju, Albaniju i južnu srpsku pokrajinu, onda imate dominantan albanski faktor. U Severnoj Makedoniji Albanci imaju značajan uticaj na osnovu poslednjih sporazuma. Oni to obilato koriste”, ocenjuje Graovac.

Propaganda protiv Srbije i veličanje Kurtija

Bez obzira na to što se o inicijativi „Almakos” u albanskoj javnosti u Severnoj Makedoniji i na Kosovu i Metohiji, za sada, ne govori glasno, po svemu sudeći, ona nije zaboravljena. Jedan od portala na albanskom jeziku sa sedištem u Skoplju zove se „Almakos”. Ovaj medij posvetio je tekst tome što je u Bregalničkoj ulici u Beogradu nedavno otvorena spomen-soba u kojoj se nalazi spomenik Dragoljubu Draži Mihailoviću, pod naslovom „Kurti razotkriva Srbiju, pominje Makedoniju i Bugarsku”. U tekstu se, međutim, nigde ne pominje Kurti, niti bilo kakva njegova izjava u vezi sa tim, što će reći da je ovakav naslov osmišljen zbog toga da privuče što veći broj klikova. Zato piše da je ulica dobila ime Bregalnička po bici koju je Srbija vodila tokom Drugog balkanskog rata protiv Bugarske (1912–1913), na obalama reke Bregalnice u Severnoj Makedoniji, tokom svojih nastojanja za teritorijalno proširenje. „Današnja Srbija živi u prošlosti jer smatra da njeni ratovi nisu završeni: ni balkanski ratovi s početka prošlog veka, ni svetski rat sredinom 20. veka, ni onaj 1998–1999. na Kosovu. Teroristički napad na Banjsku kod Zvečana 24. septembra ove godine samo je još jedna bitka tih nedovršenih ratova iz ugla zvaničnog Beograda”, između ostalog se navodi u tekstu.

Ko je Mehmet Gega iz Tetova, inspirator terorističke OVK

Adem Demaći, poznat kao politički otac Albina Kurtija, i Mehmetriza Murtezani zvani Mehmet Gega dvojica su duhovnih vođa albanskog iredentizma, ukorenjenog u „Prizrenskoj ligi” 10. juna 1978. godine. Doduše, Gega je manje poznat ovdašnjoj javnosti nego što je to slučaj s Demaćijem, ali pretpostavlja se da je to zbog toga što je albansko pitanje na Kosovu i Metohiji bilo u fokusu. Gega je delovao najviše u Makedoniji i s razlogom je poneo nadimak Demaći iz Tetova. Bio je učitelj i albanski aktivista koji se, prema albanskim interpretacijama, borio za prava svojih sunarodnika u Tetovu. Zahvaljujući politici Aleksandra Leke Rankovića, navodi portal „Lideri.mk”, mnoge albanske porodice deportovane su u Tursku. Gega je, kako to danas veruju Albanci, sprečavao njihovo iseljavanje, zbog čega je 1955. godine osuđen na 10 godina zatvora, a u zatvoru je proveo šest.

„Dok je Mehmet Gega izdržavao kaznu zatvora zbog neprijateljskog delovanja protiv države, 19. novembra 1958. godine u Prištini je zatvoren Adem Demaći”, pišu mediji na albanskom jeziku. Navodi se i da je Gega, kao i Demaći, postavio sebi cilj – ujedinjenje s maticom Albanijom. U ekstremističkim krugovima ističu da je „posebno inspirisao mlade ljude svojim stavovima i odlučnošću”, podstičući ih na političko angažovanje, a kasnije i na oružano delovanje u okviru tzv. Oslobodilačke vojske Kosova i njenog pandana – Oslobodilačke nacionalne armije, odgovorne za sukob u Makedoniji 2001. godine. U Tetovu su 1968. učenici i nastavnici bojkotovali rad gimnazije, zahtevajući otvaranje paralelne institucije u kojoj će se nastava održavati na albanskom jeziku.

Iste godine Mehmet Gega je na albanski nacionalni praznik Dan zastave, 28. novembra, organizovao protest u Tetovu. Prilikom obeležavanja praznika Fiter Bajram, nekoliko nedelja kasnije, izdejstvovao je da sve džamije u Tetovu i u okolnim selima na minaretu istaknu albansku zastavu. „Politička klima koju je na Kosovu stvorio studentski pokret i intenzivna aktivnost Mehmeta Gege u Tetovu, Gostivaru, Skoplju, Kumanovu, Manastiru, Strugi, Ohridu i Diberu naišla je na bezrezervnu podršku opštenarodnom pokretu koji je kulminirao demonstracijama slavne 1968. godine. Mehmet Gega je ponovo označen i optužen kao organizator i vođa grupe. Osuđen je na maksimalnu kasnu u trajanju od 10 godina zatvora. Izdržao je sedam godina u zatvoru Idrizovo”, navode mediji. Preminuo je 2006. godine.