Veliki pad izvoza i uvoza zlata u BiH

BANjALUKA, SARAJEVO – Slabija kupovna moć stanovništva i pad tražnje doveli su do pada uvoza zlata u BiH, a u isto vreme je smanjen i izvoz ovog plemenitog metala jer su se porodične riznice ispraznile, pišu banjalučke Nezavisne novine.

Za devet meseci ove godine uvezeno je zlata i predmeta koji sadrže zlato u vrednosti od 38.102.053 KM sa dažbinama, što je manje za više od 21,7 miliona KM u odnosu na celu prošlu godinu, podaci su Uprave za indirektno oporezivanje (UIO) BiH.

Dodaju da je za devet meseci ove godine uvezeno 658.019,84 KM zlata, uključujući zlato prevučeno platinom, neobrađeno ili u obliku poluproizvoda, te u obliku praha.

„U BiH je uvezeno i 12.112.760,09 KM zlata u otpacima i delovima od plemenitih metala ili od metala platiranih plemenitim metalima, što je mnogo manje nego u lani, kada je uvezeno više od 28,4 miliona KM”, kažu u UIO BiH.

Dodaju da je draguljskih predmeta i njihovih delova od plemenitih metala ili od metala platiniranih plemenitih metalima u BiH uvezeno 24.198.048,19 KM, što je manje za 2,6 milion KM nego lani.

„U ovoj godini uvezeno je i 935.360,79 KM predmeta zlatarstva ili filigranstva i njihovih delova”, kazali su u UIO BiH i dodali da najviše plemenitog metala na naše tržište dođe iz Italije, Turske i Slovenije.

Kako su rekli, u ovoj godini se beleži i pad izvoza za 27.034.978 KM manje nego lani, a najzastupljenije zemlje izvoznice su Češka, Litvanija i Nemačka, prenosi Tanjug.

Otkupljivači zlata i prodavci ističu da je primetno da mali broj ljudi kupuje zlato, jer, kako kažu, ljudi gledaju kako da prežive, budući da su jako visoke cene osnovnih životnih namirnica, pa kupovina zlata dođe više kao luksuz.

„Ljudi nemaju novca. Nakit kupuju samo za posebne prilike, kao što su venčanja i krštenja”, kazala je vlasnica jedne banjalučke zlatare, dodajući da je zakazala i prodaja nakita dijaspori, koja je, inače, izdvajala veće sume novca u zlatarama nego domaći kupci.

I sarajevski zlatari dele sličnu sudbinu.

Kako su rekli, i prodaja i otkup najpopularnijeg plemenitog metala ove godine su bili znatno slabiji nego ranijih godina.

„Kada je pandemija 2020. godine uzela maha, veliki broj građana je zbog straha od neizvesnosti prodavao zlatne lančiće, prstenje i slične uspomene. Međutim, otkup je sada znatno otanjio, jer ljudi jednostavno nemaju šta više da prodaju”, kazali su u jednoj zlatari.

Igor Gavran, ekonomski analitičar, kazao je za Nezavisne da se cena zlata menjala, pa je pre aktuelnog rata u Palestini beležila pad.

„Kako su rasle kamate, i ulaganje u zlato je postajalo relativno manje atraktivno i to sigurno može objasniti deo pada u vrednosnom smislu u oba smera. Međutim, i kontinuirana inflacija i pad kupovne moći mogu objasniti drugi deo uzroka, odnosno pad tražnje, jer je sve manje dohotka raspoloživo za neesencijalne potrebe i za ulaganja”, kazao je Gavran.

Mada se, kako je rekao, ovaj vrednosni aspekt trenutno menja, jer cena zlata opet raste, uskoro bi se mogli delom očekivati drugačiji podaci.