Apel da obrazovanje bude prioritet društva

Danas se obeležava Dan prosvetnih radnika u Srbiji. Praznik u školskom kalendaru, ali u učionicama nije ‒ dokle god učitelji, nastavnici, profesori umesto da budu cenjeni i uvažavani vape da im se vrate ugled i dostojanstvo. Pogotovo danas, ali ne i samo o važnim datumima, prilika je da se čuje glas i istakne značaj prosvetnog esnafa, da se ukaže poštovanje profesiji koja je degradirana toliko da se i đaci pitaju „ako je znanje moć, zašto su nastavnici nemoćni”. Praktičari iz učionica konstantno ističu loš materijalni položaj i urušen status prosvetnih radnika, direktori škola ne mogu da obezbede stručan kadar u nastavi, a univerziteti uglavnom ne mogu da upišu ni blizu planiranog broja studenata na nastavničke smerove... I to su plodovi reformskih poduhvata minulih godina i decenija koji se ubiraju u aktuelnoj svakodnevici savremene srpske prosvete. A ona je ispunjena apelima da obrazovanje na svim nivoima i suštinski, ne samo formalno i deklarativno, bude prioritet društva u kome živimo.

‒ Moramo da shvatimo da vaspitno-obrazovni sistem nije izolovan od društva, nije namenjen samo deci, to je celoživotni proces. Mladi odlično vide šta se dešava, da je došlo do toga da prosvetni radnik postaje prosvetni jadnik. A sad treba da postane prosvetni ratnik, da se bori za svoj ugled kako bi povratio dostojanstvo. Za to mu je potrebno savezništvo, a prvo ga nemamo između porodice i škole, ni između lokalne zajednice i obrazovnog sistema. Moramo i sebe da pozovemo na odgovornost, jer možda nisu svi koji rade u obrazovnom sistemu za taj posao. Naši najuspešniji studenti ne rade posao za koji su se školovali, a u obrazovanju treba da budu zaposleni najbolji ‒ smatra doc. dr Nenad Stevanović, sa Fakulteta pedagoških nauka u Jagodini.

Uveren je da ne možemo opstati kao društvo ako nastavnik nije ugledan član tog društva, što je i rekao na stručnom skupu „Kako do profesije koja obrazuje sve ostale profesije”, upriličenom nedavno na Sajmu obrazovanja. O mukama koje tište prosvetu i potencijalnim rešenjima problema, na ovoj tribini govorili su predstavnici praktičara iz učionica, direktora škola, fakulteta... Skup je organizovala Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Kao ilustrativni primer iz prakse navedeno je da se nastavnik u školi povlači pred pretnjom roditelja učenika koji ima veću društvenu, ekonomsku, političku moć, kao i da taj nastavnik, budući da uglavnom nema podršku direktora, prestaje da se trudi i samo formalno ispunjava planom i programom predviđenu normu. To se u prosvetnim krugovima zove beli štrajk – puko odrađivanje posla.

‒ Beli štrajk nažalost postoji, moramo da motivišemo ljude da ne otaljavaju svoj posao ‒ potvrdio je Dejan Nedić, predsednik Društva direktora škola Srbije.

Po njegovom mišljenju, jedan od razloga za to što je opalo interesovanje mladih za nastavničku profesiju, jeste i to što je više od decenije situacija takva da tehnološki viškovi imaju prednost nad ambicioznim mladim ljudima, tek svršenim diplomcima nastavničkih fakulteta. Govoreći o deficitarnom kadru u školama, istakao je da najviše nedostaje nastavnika matematike, pa osim penzionisanih profesora ovog predmeta časove matematike drže i oni koji nisu završili Matematički fakultet. Podaci resornog ministarstva svedoče da je u osnovnim i srednjim školama angažovano više od 2.000 nestručnih nastavnika, što je duplo više nego pre pet godina. Dok opada kvalitet nastavnog kadra u Srbiji, zato što se usled nedostatka kvalifikovanih nastavnika na njihova mesta u osnovnim i srednjim školama zapošljavaju ljudi koji nemaju odgovarajuću stručnu spremu, fakulteti koji obrazuju buduće nastavnike ne mogu da popune upisne kvote na ovim smerovima.

Pre godinu dana osam dekana fakulteta Univerziteta u Beogradu koji školuju nastavnike (Matematičkog, Hemijskog, Biološkog, Geografskog, Fizičkog, Filozofskog, Filološkog i Fakulteta za fizičku hemiju) zajedno su analizirali u čemu je problem, zašto je sve manje interesovanje studenata, kako da se oporavi školstvo i vrati poverenje u nastavnički poziv. Vrlo brzo zaključili su da nije najveći problem u studijskim programima, već u tome što studenti koji žele da studiraju, na primer, engleski jezik, istoriju ili prirodne nauke, ne žele da kada završe fakultete da predaju u školi.

‒ Dva problema su ključna. Prvo plate ‒ naravno da nije sve u novcu ali se po tome vidi status i tretman nastavnika, kako država vrednuje profesiju. Primanja u obrazovanju trebalo bi da budu minimum 30 do 50 odsto viša od prosečnog ličnog dohotka u Srbiji da bi ta profesija bila cenjena i da bi mladi želeli da budu nastavnici. Drugo, što je možda i veći problem od materijalnog statusa, jeste zakonska regulativa i položaj nastavnika u učionici. Javno mnjenje bruji o tome da nastavnici više nemaju glavnu ulogu u učionici. Ako svaki đak i roditelj mogu da zamere nastavniku na svemu i da ga kinje, onda je on apriori u lošoj poziciji i nije u stanju da se nosi sa ozbiljnim zadatkom koji mu društvo daje ‒ objasnila je prof. dr Iva Draškić Vićanović, dekan Filološkog fakulteta UB.

Resorna ministarka čestitala praznik

Ministarka prosvete prof. dr Slavica Đukić Dejanović čestitala je zaposlenima u obrazovanju Dan prosvetnih radnika. Najavila je da će danas biti raspisan javni poziv za dodelu povelja koje nose ime Dositeja Obradovića, kao priznanja pojedincima i ustanovama koji su u toku 2023. godine postigli izuzetne rezultate u oblasti prosvete. Nagradni konkurs biće otvoren do 31. decembra, a povelje najuspešnijima biće svečano uručene u okviru Dositejevih dana u aprilu 2024. godine.