Subotičani policajce gledaju kao oslobodioce

Na šetalištu ispred subotičke Gradske kuće mladi migrant zaustavlja prolaznike i pita da li znaju engleski. Tvrdi da danima nije jeo i da je gladan. Ne dopada mu se savet da ode u migrantski prihvatni centar. Odmahuje glavom i nastavlja dalje.

Migrant je, očigledno, već preko kanala komunikacije koje koriste on i njegovi prijatelji, obavešten da je Privremeni prihvatni centar koji već godinama funkcioniše na periferiji Subotice sada potpuno ispražnjen. U njemu trenutno nema nijednog migranta.

Prihvatni centar nekada nije bio dovoljno veliki da primi sve migrante koji su ovde dolazili. U početku su bile smeštane samo porodice sa decom, a kasnije i mladi muškarci koji su se kretali izbegličkom rutom. I za njihove potrebe ovde nije bilo dovoljno kreveta, te je oko centra niklo šatorsko naselje, a u kampu je razrađena trgovina među samim migrantima, te taksistima koji su im donosili namirnice, hleb, vodu, kuvane obroke, ili ih vozili dalje. Podela posla brzo je uspostavljena pa je deo izbeglica ostalima prodavao hleb, vodu i druge namirnice.

Imali su tačno utvrđene rute, svoje kampove u šumi, niz hostela i prihvatnih mesta u kojima su odsedali, kao i brojeve taksista sa kojima su sarađivali. Imali su razrađenu paralelnu strukturu koja im je omogućavala da pronađu smeštaj, da nabave hranu, da se povežu sa svojim sunarodnicima, a pre svega imali su novac da plate i krijumčare ljudi koji će ih prebaciti preko ograde razvučene na mađarskoj granici.

Moguće je da su migranti zatečeni u centru Subotice izgubili svoje sigurne linkove ka sunarodnicima jer od 27. oktobra u ovom gradu i okolini, kao i susednom Horgošu, odnosno na teritorijama koje su najviše pogođene migrantskom krizom traje sveobuhvatna akcija specijalnih policijskih jedinica i žandarmerije. Prema poslednjim podacima do sada je sa ovih prostora identifikovano i odvezeno više od tri hiljade migranata, pronađena je veća količina naoružanja, telefonskih kartica, ali i po svemu sudeći falsifikovanih ličnih isprava, uglavnom turskih pasoša.

Akcija je započela nakon što su u zoru 27. oktobra u međusobnom sukobu migranata u Horgošu, u objektima nekadašnjeg poljoprivrednog kombinata „Bačka” ubijena trojica i ranjen jedan migrant.

„Njihove pucnjave obično su trajale satima. Jednom sam radio ovde na polju i pucalo se od 15 do 16.30 časova. Čuješ pucnjavu iz dubine šume. U mesec dana možda je bio dan ili dva da nisu pucali”, priča nam Goran Batinica. On ima plac tik uz šumski pojas koji se naslanja na granicu.

Tu drži pčele i kao zanatlija podigao je malu kućicu, kaže da ima gde da se skloni kada pada kiša. Ali poslednjih naročito godinu dana, više su se migranti sklanjali u nju nego on.

„Svake nedelje su mi bar dva puta razbijali prozor i sekli ogradu. Popravim, oni opet razbiju, sve iz kuće su pokrali, što oni nisu sam sam odneo. Jedino što nikada nisu dirali su košnice sa pčelama”, navodi Batinica.

Pokazuje rukom prema kraju svog placa i objašnjava da su u tom šumarku donedavno bila dva kampa migranata, a u voćnjaku kod komšije iskopali su zemunicu gde su krili oružje. Naknadno je otkrio da su oružje krili i ispod crepa na krovu njegove vikendice. Policija i Žandarmerija sada su uklonili te kampove, pokupili oružje.

„Na onom bagremaru sve su grane drveća pokidane od rafala. Dešavalo se da radim i oni prolaze pored mog imanja sa puškama u ruci i bombama okačenim po telu. Mahnu mi za pozdrav, ja im otpozdravim. Mene nikada nisu lično ugrozili, ali su mi mnogo štete napravili”, kaže naš sagovornik.

Ipak, dodaje na njegovoj zemlji ostavili su i nekoliko merdevina kojima su pokušali da pređu ogradu na mađarskoj granici.

Na „Tiktok” mreži mnogo je snimaka koje postavljaju migranti, a koje su nastale u okolini Subotice, ponekad i u samom centru grada. Jasno označavaju koja migrantska grupa ih je postavila, ali izdvajaju se dve označene brojevima „313” i „7777”. Prema tvrdnjama upućenih reč je o avganistanskim grupama različitih opredeljenja koje se bore za svaki dolar nevoljnika koji žele da pređu mađarsku ogradu i stignu u Evropsku uniju. Njihovi međusobni sukobi su vrlo surovi, pojedini meštani svedoče da se u šumi mogu zateći plitki grobovi sa zakopanim telima. Međutim, ove bande pogranično područje prisvojili su kao svoju teritoriju, te se neretko dešavalo da one koji su krenuli u šetnju šumom oteraju.

Subotičanka koja živi na rubu palićke šume navodi da napokon može sa svojim psima i konjima u šetnju.

„Sada je mirno. Nema migranata, mi smo izvodili naše životinje u šetnju i samo smo pripadnike Žandarmerije sretali kako u kordonu češljaju teren, nas su uputili da se krećemo šumskim stazama, i sada ne čujemo pucnjavu”, priča nam meštanka.

Stanovnici ovog dela grada često su do sada imali osećaj da niko ne razume u kakvom strahu i neizvesnosti svakodnevno žive. Subotičanin koji je odlučio da se preseli izvan grada i bavi se ratarstvom kaže da je umesto mira dobio nespokoj. „Kada ugledam policiju i Žandarmeriju mislim da me preplavi osećaj koji su ljudi morali imati kada nakon rata vide oslobodioce. Jer smo mi živeli pod stalnim pritiskom zbog te pucnjave”, napominje naš sagovornik.

Dronovi za pretragu terena

Meštani navode da osim što su pripadnici policije i Žandarmerija na terenu, čak su i saobraćajni znaci postavljeni na raskrsnicama udaljenih šumskih puteva kako bi se lakše snalazili. Poslednjih dana akcije se sprovode i noću. Podignuti su dronovi sa termovizijskim kamerama i na taj način se otkriva kretanje zaostalih migranata.

U nedelji otkako je počela velika akcija na terenu subotičko-horgoške peščare svega 86 migranata pokušalo je da pređe ogradu na granici, i svi su zaustavljeni. Prethodne sedmice uhvaćeno je i preko ograde vraćeno 4.455 migranata, u 2.941 slučaju sprečen je prelazak granice, a protiv 13 uhvaćenih je pokrenut postupak.