Суботичани полицајце гледају као ослободиоце

На шеталишту испред суботичке Градске куће млади мигрант зауставља пролазнике и пита да ли знају енглески. Тврди да данима није јео и да је гладан. Не допада му се савет да оде у мигрантски прихватни центар. Одмахује главом и наставља даље.

Мигрант је, очигледно, већ преко канала комуникације које користе он и његови пријатељи, обавештен да је Привремени прихватни центар који већ годинама функционише на периферији Суботице сада потпуно испражњен. У њему тренутно нема ниједног мигранта.

Прихватни центар некада није био довољно велики да прими све мигранте који су овде долазили. У почетку су биле смештане само породице са децом, а касније и млади мушкарци који су се кретали избегличком рутом. И за њихове потребе овде није било довољно кревета, те је око центра никло шаторско насеље, а у кампу је разрађена трговина међу самим мигрантима, те таксистима који су им доносили намирнице, хлеб, воду, куване оброке, или их возили даље. Подела посла брзо је успостављена па је део избеглица осталима продавао хлеб, воду и друге намирнице.

Имали су тачно утврђене руте, своје кампове у шуми, низ хостела и прихватних места у којима су одседали, као и бројеве таксиста са којима су сарађивали. Имали су разрађену паралелну структуру која им је омогућавала да пронађу смештај, да набаве храну, да се повежу са својим сународницима, а пре свега имали су новац да плате и кријумчаре људи који ће их пребацити преко ограде развучене на мађарској граници.

Могуће је да су мигранти затечени у центру Суботице изгубили своје сигурне линкове ка сународницима јер од 27. октобра у овом граду и околини, као и суседном Хоргошу, односно на територијама које су највише погођене мигрантском кризом траје свеобухватна акција специјалних полицијских јединица и жандармерије. Према последњим подацима до сада је са ових простора идентификовано и одвезено више од три хиљаде миграната, пронађена је већа количина наоружања, телефонских картица, али и по свему судећи фалсификованих личних исправа, углавном турских пасоша.

Акција је започела након што су у зору 27. октобра у међусобном сукобу миграната у Хоргошу, у објектима некадашњег пољопривредног комбината „Бачка” убијена тројица и рањен један мигрант.

„Њихове пуцњаве обично су трајале сатима. Једном сам радио овде на пољу и пуцало се од 15 до 16.30 часова. Чујеш пуцњаву из дубине шуме. У месец дана можда је био дан или два да нису пуцали”, прича нам Горан Батиница. Он има плац тик уз шумски појас који се наслања на границу.

Ту држи пчеле и као занатлија подигао је малу кућицу, каже да има где да се склони када пада киша. Али последњих нарочито годину дана, више су се мигранти склањали у њу него он.

„Сваке недеље су ми бар два пута разбијали прозор и секли ограду. Поправим, они опет разбију, све из куће су покрали, што они нису сам сам однео. Једино што никада нису дирали су кошнице са пчелама”, наводи Батиница.

Показује руком према крају свог плаца и објашњава да су у том шумарку донедавно била два кампа миграната, а у воћњаку код комшије ископали су земуницу где су крили оружје. Накнадно је открио да су оружје крили и испод црепа на крову његове викендице. Полиција и Жандармерија сада су уклонили те кампове, покупили оружје.

„На оном багремару све су гране дрвећа покидане од рафала. Дешавало се да радим и они пролазе поред мог имања са пушкама у руци и бомбама окаченим по телу. Махну ми за поздрав, ја им отпоздравим. Мене никада нису лично угрозили, али су ми много штете направили”, каже наш саговорник.

Ипак, додаје на његовој земљи оставили су и неколико мердевина којима су покушали да пређу ограду на мађарској граници.

На „Тикток” мрежи много је снимака које постављају мигранти, а које су настале у околини Суботице, понекад и у самом центру града. Јасно означавају која мигрантска група их је поставила, али издвајају се две означене бројевима „313” и „7777”. Према тврдњама упућених реч је о авганистанским групама различитих опредељења које се боре за сваки долар невољника који желе да пређу мађарску ограду и стигну у Европску унију. Њихови међусобни сукоби су врло сурови, поједини мештани сведоче да се у шуми могу затећи плитки гробови са закопаним телима. Међутим, ове банде погранично подручје присвојили су као своју територију, те се неретко дешавало да оне који су кренули у шетњу шумом отерају.

Суботичанка која живи на рубу палићке шуме наводи да напокон може са својим псима и коњима у шетњу.

„Сада је мирно. Нема миграната, ми смо изводили наше животиње у шетњу и само смо припаднике Жандармерије сретали како у кордону чешљају терен, нас су упутили да се крећемо шумским стазама, и сада не чујемо пуцњаву”, прича нам мештанка.

Становници овог дела града често су до сада имали осећај да нико не разуме у каквом страху и неизвесности свакодневно живе. Суботичанин који је одлучио да се пресели изван града и бави се ратарством каже да је уместо мира добио неспокој. „Када угледам полицију и Жандармерију мислим да ме преплави осећај који су људи морали имати када након рата виде ослободиоце. Јер смо ми живели под сталним притиском због те пуцњаве”, напомиње наш саговорник.

Дронови за претрагу терена

Мештани наводе да осим што су припадници полиције и Жандармерија на терену, чак су и саобраћајни знаци постављени на раскрсницама удаљених шумских путева како би се лакше сналазили. Последњих дана акције се спроводе и ноћу. Подигнути су дронови са термовизијским камерама и на тај начин се открива кретање заосталих миграната.

У недељи откако је почела велика акција на терену суботичко-хоргошке пешчаре свега 86 миграната покушало је да пређе ограду на граници, и сви су заустављени. Претходне седмице ухваћено је и преко ограде враћено 4.455 миграната, у 2.941 случају спречен је прелазак границе, а против 13 ухваћених је покренут поступак.