Podsticaj Beogradu za približavanje EU

Od našeg specijalnog izveštača

Bojan Bilbija

Brisel – Predlog Evropske komisije upućen Savetu Evropske unije da se otvore pregovori sa Ukrajinom i Moldavijom, i uslovno s Bosnom i Hercegovinom, uz poziv Srbiji i tzv. Kosovu na „normalizaciju odnosa” i dodelu statusa kandidata za članstvo Gruziji pod određenim uslovima – neki su od glavnih zaključaka s jučerašnjeg predstavljanja godišnjeg izveštaja o napretku u procesu proširenja EU. Predsednica EK Ursula fon der Lajen je na konferenciji za novinare istakla da je istorijski zadatak da unija bude kompletirana, a govoreći o našoj zemlji, naglasila je da je i Srbiji potrebno dati jedinstvenu mogućnost da se približi Evropskoj uniji, da je podsticaj i za Beograd i za Prištinu puno pozitivniji i da „mi pitamo koji je vaš doprinos približavanju EU, koje su vaše aktivnosti”.

Fon der Lajenova je proširenje označila kao ključnu politiku, rekavši da njime svi dobijaju. Kada je reč o Ukrajini, Fon der Lajenova je istakla da komisija na desetu godišnjicu od događaja na Majdanu predlaže otvaranje pregovora sa ovom zemljom, dodajući da ima rezultata reformi proteklih meseci, kao i da se proces odvija na osnovu rezultata. Izrazila je i uverenje da će na ovaj način EU „ojačati Ukrajinu u borbi protiv ruske agresije”. U slučaju Bosne i Hercegovine ona je poručila da je potrebno da se pokažu dodatni rezultati u usklađivanju kriterijuma pregovaračkog procesa, ocenjujući kao neustavne pojedine odluke Republike Srpske.

Za evropskog komesara za susedsku politiku i proširenje Olivera Varheljija preporuke EK predstavljaju pokazatelj da je na terenu došlo do jasnog napretka. On je istakao i Plan rasta za zapadni Balkan, prema kojem se pruža prilika za, kako je naveo, raniju integraciju regiona, pre nego što se i de fakto priključi EU. Varhelji je ključne ocene 10 godišnjih izveštaja o državama i tzv. Kosovu koje žele članstvo u EU predstavio i poslanicima Spoljnopolitičkog komiteta Evropskog parlamenta (Afet), koji su pružili podršku proširenju na zapadni Balkan, Ukrajinu i Moldaviju uz dodelu statusa kandidata Gruziji.

Evropski komesar je, govoreći o Srbiji, rekao da ostaje validna preporuka EK da Savet EU otvori pregovarački klaster 3, kako je bilo navedeno i u prethodna dva izveštaja. Naveo je i da je naša zemlja počela da primenjuje ustavnu reformu, uz podsećanje da je pre raspuštanja parlamenta, u oktobru usvojila važne medijske zakone. Varhelji je rekao i da ostaje prisutna zabrinutost jer se Srbija nije usaglasila sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU i nije uvela sankcije Rusiji.

Pozvao je i da se Srbija i Priština angažuju u dijalogu primenjujući sporazum iz Brisela i aneks implementacije iz Ohrida, ali i druge sporazume bez odlaganja i preduslova, što podrazumeva formiranje ZSO. Podsetio je na nekoliko kriza na severu Kosmeta, na određene mere koje su uvedene Prištini zbog nedostatka napora za deeskalaciju. Evropski komesar je u kratkim crtama govorio i o Planu rasta za zapadni Balkan, vrednom šest milijardi evra, koji bi trebalo da ublaži ekonomske razlike između zemalja regiona i EU. Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik istakao je kao važnu poruku za Beograd da izbori 17. decembra moraju da budu slobodni i fer. A Tomas Vajc, koji predstavlja poslaničku grupu Zelenih, uputio je poziv EK da ukine restriktivne mere Prištini.

Glavni uslovi za Srbiju ostaju sankcije Rusiji i normalizacija s Prištinom

Na tehničkom brifingu o pojašnjenjima izveštaja o svakoj zemlji posebno zaključeno je da je Srbija zemlja s kojom Brisel pregovara skoro deset godina. Kao glavni uslovi za Srbiju i dalje se navode usaglašavanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU uz uvođenje sankcija Rusiji, ali i normalizacija odnosa s Prištinom. Konstatovano je i da postoji određeni napredak na polju vladavine prava, ali da je potrebno da Beograd učini više. EK traži i da Srbija, kako je navedeno, ispuni svoj deo obaveza kada se radi o dijalogu s Prištinom, kao i da smanji tenzije, naročito na severu uz učešće na lokalnim izborima. Zaključak je i da Srbija postupno, korak po korak, treba da ide ka faktičkom priznanju. Navedeno je i da je Beograd za otvaranje klastera 3 ispunio sve kriterijume, ali i da bi njega bilo moguće otvoriti uz usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU i normalizaciju odnosa. Kao ohrabrujući su označeni poseta Ursule fon der Lajen Beogradu prošle nedelje i razgovori s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Inače, u zaključku izveštaja o ekonomskim kriterijumima se navodi i da je Srbija ostvarila izvestan napredak u razvoju i funkcionisanju tržišne ekonomije i da je ostvaren progres u usvajanju novih fiskalnih pravila. A u odeljku o borbi protiv organizovanog kriminala između ostalog se ističe dostignut ograničeni napredak u usvajanju prošlogodišnjih preporuka, delimično na otkrivanju i sprečavanju krijumčarenja migranata i trgovine ljudima. 

Napredak Kosova zavisi od formiranja ZSO

Govoreći o tzv. Kosovu, Ursula fon der Lajen je poručila da napredak Prištine zavisi od formiranja Zajednice srpskih opština. Ona je iznela mišljenje da je važno da Priština ima jasan cilj o priključenju EU. Navela je i da je EU jasna u tome šta očekuje od Kosova i da je to primena Nacrta Statuta ZSO, kao i da bi to bilo „veliki iskorak” i da je „u interesu Kosova”. Ona je tako odgovorila na pitanje novinara albanskog porekla koji je izveštava za medije iz Hrvatske. Oliver Varhelji je rekao da postoji zahtev Kosova za članstvo u EU, ali da od EK još nije traženo da se pripremi mišljenje. Kazao je da njegov zadatak nije da tumači odluke Saveta EU i država članica, ali da je utisak EK da se evropski put ostvaruje uspešnim dijalogom, što se navodi i u izveštaju. Poručio je i da za uspeh u dijalogu moraju da se udvostruče napori.