Подстицај Београду за приближавање ЕУ

Од нашег специјалног извештача

Бојан Билбија

Брисел – Предлог Европске комисије упућен Савету Европске уније да се отворе преговори са Украјином и Молдавијом, и условно с Босном и Херцеговином, уз позив Србији и тзв. Косову на „нормализацију односа” и доделу статуса кандидата за чланство Грузији под одређеним условима – неки су од главних закључака с јучерашњег представљања годишњег извештаја о напретку у процесу проширења ЕУ. Председница ЕК Урсула фон дер Лајен је на конференцији за новинаре истакла да је историјски задатак да унија буде комплетирана, а говорећи о нашој земљи, нагласила је да је и Србији потребно дати јединствену могућност да се приближи Европској унији, да је подстицај и за Београд и за Приштину пуно позитивнији и да „ми питамо који је ваш допринос приближавању ЕУ, које су ваше активности”.

Фон дер Лајенова је проширење означила као кључну политику, рекавши да њиме сви добијају. Када је реч о Украјини, Фон дер Лајенова је истакла да комисија на десету годишњицу од догађаја на Мајдану предлаже отварање преговора са овом земљом, додајући да има резултата реформи протеклих месеци, као и да се процес одвија на основу резултата. Изразила је и уверење да ће на овај начин ЕУ „ојачати Украјину у борби против руске агресије”. У случају Босне и Херцеговине она је поручила да је потребно да се покажу додатни резултати у усклађивању критеријума преговарачког процеса, оцењујући као неуставне поједине одлуке Републике Српске.

За европског комесара за суседску политику и проширење Оливера Вархељија препоруке ЕК представљају показатељ да је на терену дошло до јасног напретка. Он је истакао и План раста за западни Балкан, према којем се пружа прилика за, како је навео, ранију интеграцију региона, пре него што се и де факто прикључи ЕУ. Вархељи је кључне оцене 10 годишњих извештаја о државама и тзв. Косову које желе чланство у ЕУ представио и посланицима Спољнополитичког комитета Европског парламента (Афет), који су пружили подршку проширењу на западни Балкан, Украјину и Молдавију уз доделу статуса кандидата Грузији.

Европски комесар је, говорећи о Србији, рекао да остаје валидна препорука ЕК да Савет ЕУ отвори преговарачки кластер 3, како је било наведено и у претходна два извештаја. Навео је и да је наша земља почела да примењује уставну реформу, уз подсећање да је пре распуштања парламента, у октобру усвојила важне медијске законе. Вархељи је рекао и да остаје присутна забринутост јер се Србија није усагласила са спољном и безбедносном политиком ЕУ и није увела санкције Русији.

Позвао је и да се Србија и Приштина ангажују у дијалогу примењујући споразум из Брисела и анекс имплементације из Охрида, али и друге споразуме без одлагања и предуслова, што подразумева формирање ЗСО. Подсетио је на неколико криза на северу Космета, на одређене мере које су уведене Приштини због недостатка напора за деескалацију. Европски комесар је у кратким цртама говорио и о Плану раста за западни Балкан, вредном шест милијарди евра, који би требало да ублажи економске разлике између земаља региона и ЕУ. Известилац Европског парламента за Србију Владимир Билчик истакао је као важну поруку за Београд да избори 17. децембра морају да буду слободни и фер. А Томас Вајц, који представља посланичку групу Зелених, упутио је позив ЕК да укине рестриктивне мере Приштини.

Главни услови за Србију остају санкције Русији и нормализација с Приштином

На техничком брифингу о појашњењима извештаја о свакој земљи посебно закључено је да је Србија земља с којом Брисел преговара скоро десет година. Као главни услови за Србију и даље се наводе усаглашавање са спољном и безбедносном политиком ЕУ уз увођење санкција Русији, али и нормализација односа с Приштином. Констатовано је и да постоји одређени напредак на пољу владавине права, али да је потребно да Београд учини више. ЕК тражи и да Србија, како је наведено, испуни свој део обавеза када се ради о дијалогу с Приштином, као и да смањи тензије, нарочито на северу уз учешће на локалним изборима. Закључак је и да Србија поступно, корак по корак, треба да иде ка фактичком признању. Наведено је и да је Београд за отварање кластера 3 испунио све критеријуме, али и да би њега било могуће отворити уз усклађивање са спољном и безбедносном политиком ЕУ и нормализацију односа. Као охрабрујући су означени посета Урсуле фон дер Лајен Београду прошле недеље и разговори с председником Србије Александром Вучићем.

Иначе, у закључку извештаја о економским критеријумима се наводи и да је Србија остварила известан напредак у развоју и функционисању тржишне економије и да је остварен прогрес у усвајању нових фискалних правила. А у одељку о борби против организованог криминала између осталог се истиче достигнут ограничени напредак у усвајању прошлогодишњих препорука, делимично на откривању и спречавању кријумчарења миграната и трговине људима. 

Напредак Косова зависи од формирања ЗСО

Говорећи о тзв. Косову, Урсула фон дер Лајен је поручила да напредак Приштине зависи од формирања Заједнице српских општина. Она је изнела мишљење да је важно да Приштина има јасан циљ о прикључењу ЕУ. Навела је и да је ЕУ јасна у томе шта очекује од Косова и да је то примена Нацрта Статута ЗСО, као и да би то било „велики искорак” и да је „у интересу Косова”. Она је тако одговорила на питање новинара албанског порекла који је извештава за медије из Хрватске. Оливер Вархељи је рекао да постоји захтев Косова за чланство у ЕУ, али да од ЕК још није тражено да се припреми мишљење. Казао је да његов задатак није да тумачи одлуке Савета ЕУ и држава чланица, али да је утисак ЕК да се европски пут остварује успешним дијалогом, што се наводи и у извештају. Поручио је и да за успех у дијалогу морају да се удвоструче напори.