I pa­le­stin­ski ži­vo­ti su va­žni

Izra­el­ske gra­đa­ne je na­pao te­ro­ri­stič­ki po­kret Ha­mas i ra­zu­mlji­vo je da se Izra­el bra­ni, ali ovo če­ga smo sve­do­ci je ne­ču­ve­no. Broj po­gi­nu­lih ci­vi­la na pa­le­stin­skim te­ri­to­ri­ja­ma za me­sec da­na je pre­ma­šio uku­pan broj ci­vil­nih žr­ta­va to­kom su­ko­ba u Ukra­ji­ni.

Iako su fo­to­gra­fi­je ma­sa­kra ko­jem su iz­lo­že­ni sta­nov­ni­ci Ga­ze „pro­te­ra­ne” sa stra­ni­ca glav­nih me­di­ja, po­da­ci me­đu­na­rod­nih hu­ma­ni­tar­nih in­sti­tu­ci­ja go­vo­re da je od po­čet­ka ra­ta po­gi­nu­lo sko­ro 4.500 ma­li­ša­na, što je ma­lo ma­nje od po­lo­vi­ne svih na­stra­da­lih Pa­le­sti­na­ca. Ni ame­rič­ki me­di­ji ne kri­ju da broj de­ce ubi­je­ne u po­ja­su Ga­ze pre­ma­šu­je broj ma­lo­let­nih žr­ta­va u bi­lo ko­jem su­ko­bu od 2019. go­di­ne. Ve­ći­na lju­di ose­ća sra­mo­tu i gnev, ali nji­ho­vi po­li­tič­ki li­de­ri i da­lje pru­ža­ju bez­u­slov­nu po­moć Izra­e­lu.

JE­VREJ­SKA IZ­U­ZET­NOST: Izra­el je od­u­vek imao po­se­ban sta­tus u sve­tu. Pro­gon Je­vre­ja u Dru­gom svet­skom ra­tu i stra­da­nje šest mi­li­o­na u Ho­lo­ka­u­stu ima­li su od­lu­ču­ju­ću ulo­gu u to­me. Taj po­se­ban tret­man na­sta­vljen je i kad je Tel Aviv pre­ne­bre­gao re­zo­lu­ci­ju UN iz 1974. go­di­ne o dve dr­ža­ve za dva na­ro­da i kom­bi­na­ci­jom ti­hog na­se­lja­va­nja i oruž­jem osva­jao te­ri­to­ri­ju na ko­joj su ži­ve­li Pa­le­stin­ci.

Sa­da su za sa­mo me­sec da­na ra­ta Je­vre­ji po­bi­li vi­še od 10.000 lju­di, iza­zva­li hu­ma­ni­tar­nu ka­ta­stro­fu za dva mi­li­o­na iz­be­zu­mlje­nih Pa­le­sti­na­ca li­še­nih vo­de, stru­je, le­ko­va, go­ri­va. Bom­bar­du­ju bol­ni­ce, dža­mi­je, udže­ri­ce, sve… Da, ne mo­že se za­bo­ra­vi­ti za­stra­šu­ju­ći na­pad pri­pad­ni­ka Ha­ma­sa (o to­me ka­ko je uop­šte mo­gao da se do­go­di i ko mu je ku­mo­vao, vi­še se i ne go­vo­ri) ko­ji je iz­ve­den 7. ok­to­bra, ka­da je ubi­je­no oko 1.400 lju­di i uze­to vi­še od 240 ta­la­ca. Ali ne­što je „oči­gled­no po­gre­šno” u ve­zi s voj­nim ope­ra­ci­ja­ma Izra­e­la, ka­ko je kon­sta­to­vao ge­ne­ral­ni se­kre­tar UN An­to­nio Gu­te­res: „Ga­za je po­sta­la grob­ni­ca za de­cu.”

Nje­gov ko­le­ga, di­rek­tor nju­jor­ške kan­ce­la­ri­je UN­HCR-a Kreg Mo­ki­ber bio je ja­sni­ji: re­kao je da je po­jas Ga­ze udž­be­nič­ki pri­mer ge­no­ci­da i pod­neo ostav­ku po­što UN ni­su bi­le u sta­nju da za­u­sta­ve ma­sa­kr. Od ta­da je pro­šlo vi­še od de­set da­na, a SAD, Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja i EU, ko­je je op­tu­žio za po­li­tič­ku po­dr­šku Izra­e­lu – ni­su ni­šta pro­me­ni­li u svom po­na­ša­nju, iz­u­zev de­kla­ra­tiv­nih upo­zo­re­nja i iz­ra­ža­va­nja sa­u­če­šća.

Ako išta iza­zo­ve ši­re­nje ovog ra­ta na Bli­skom is­to­ku, to će bi­ti upra­vo ovo­li­ko stra­da­nje pa­le­stin­skih ci­vi­la, me­đu nji­ma hi­lja­da de­ce. To je već na­go­ve­stio vi­so­ki zva­nič­nik li­ban­ske gru­pe He­zbo­lah. Ame­rič­ke di­plo­ma­te u arap­skim dr­ža­va­ma po­sla­le su pre ne­ko­li­ko da­na hit­ne de­pe­še s upo­zo­re­nji­ma Be­loj ku­ći, FBI i CIA da sna­žna po­dr­ška Va­šing­to­na izra­el­skoj voj­sci iza­zi­va ras­tu­ći bes jav­no­sti islam­skih dr­ža­va, ko­je ame­rič­ku po­dr­šku sma­tra­ju sa­u­če­stvo­va­njem SAD u ovim rat­nim zlo­či­ni­ma.

AME­RIČ­KA IZ­U­ZET­NOST: I pre ne­go što su ova upo­zo­re­nja sti­gla, Va­šing­ton je od­lu­čio da u taj­no­sti dr­ži spi­sko­ve na­o­ru­ža­nja ko­je sva­ko­dnev­no de­se­ti­na­ma avi­o­na is­po­ru­ču­je Izra­e­lu. Ne sa­mo da se Ukra­ji­na upla­ši­la da će osta­ti bez voj­nih is­po­ru­ka, ne­go je dr­žav­ni se­kre­tar En­to­ni Blin­ken mo­rao da uve­ra­va i in­do­pa­ci­fič­ke ze­mlje da Ame­ri­kan­ci mo­gu „isto­vre­me­no da tr­če i žva­ću žva­ku”. To je ta ame­rič­ka iz­u­zet­nost ko­ja uvek vi­še ko­šta nji­ho­ve pri­ja­te­lje ne­go ne­pri­ja­te­lje. Jer pro­tiv­ni­ci ra­ču­na­ju na to, a pri­ja­te­lji ve­ru­ju da će bi­ti naj­bo­lji dru­go­vi do kra­ja. O to­me bi Ze­len­ski mo­gao što­šta da ka­že.

Sa­da pre­vla­da­va uve­re­nje da je čak i ame­rič­ka ad­mi­ni­stra­ci­ja shva­ti­la da je tu ne­što „de­be­lo po­gre­šno”. Pro­da­ja oruž­ja Ukra­ji­ni ima­la je „ple­me­ni­ti cilj” – uni­šte­nje Ru­si­je. Oruž­je ko­je se ša­lje Izra­e­lu, oči­gled­no je, slu­ži za či­nje­nje ma­sov­nih rat­nih zlo­či­na, iako nje­go­vi is­po­ru­či­o­ci ne­ma­ju vi­še na­klo­no­sti pre­ma Pa­le­stin­ci­ma ne­go pre­ma Ru­si­ma. Jed­no­stav­no je sve po­sta­lo isu­vi­še oči­gled­no.

Ne­tan­ja­hu­o­va reč po­sta­la je ja­ča od Baj­de­no­ve: hu­ma­ni­tar­nog pri­mir­ja ne­će bi­ti. Ni Ze­len­ski ne bi da pre­go­va­ra o za­vr­šet­ku ra­ta. Po­sta­vlja se on­da pi­ta­nje ko upra­vlja ovim ra­to­vi­ma i da li SAD uop­šte mo­gu da za­dr­že uti­caj u kli­jen­ti­li­stič­kim dr­ža­va­ma. Oči­gled­no je da Izra­el ne mo­že do kra­ja da po­be­di Ha­mas bez iza­zi­va­nja smr­ti bi­blij­skih raz­me­ra u Ga­zi. Za­što Va­šing­ton pri­sta­je na to, da li mu je to u in­te­re­su? I ka­ko će ika­da iko­me vi­še dr­ža­ti slo­vo o ljud­skim pra­vi­ma? Čak i onom ma­lom bro­ju dr­ža­va ko­je još ne­ma­ju hra­bro­sti da se to­me od­u­pru.

IS­PLjU­NI ŽVA­KU: Jed­no­stav­no je: ka­da SAD pod­vu­ku cr­tu i od­lu­če da su nji­ho­vo ula­ga­nje u „za­šti­tu de­mo­kra­ti­je” i po­moć po­li­tič­kim eli­ta­ma u ne­koj dr­ža­vi po­sta­li sku­plji ne­go što do­no­se ko­ri­sti – na­pu­sti­će ih bez raz­mi­šlja­nja. Av­ga­ni­stan, Si­ri­ja, Ukra­ji­na… Da li je Izra­el sle­de­ći? Ili će Va­šing­ton mo­žda iz­gu­bi­ti i pre­o­sta­le sa­ve­zni­ke u zlo­či­ni­ma? Pot­pred­sed­ni­ca bel­gij­ske vla­de Pe­tra de Su­ter po­zva­la je svo­ju vla­du na uvo­đe­nje sank­ci­ja Izra­e­lu, ko­ji se oglu­šu­je o sve po­zi­ve da pre­ki­ne či­nje­nje rat­nih zlo­či­na. Tra­gič­no je što se bor­ba pro­tiv na­sil­ni­ka obič­no pla­ća ži­vo­ti­ma, ali se na kra­ju ča­sni lju­di po­bu­ne.

Dok su se u Ukra­ji­ni Ame­ri­kan­ci pla­ši­li di­rekt­nog su­ko­ba s Ru­si­jom i kon­tro­li­sa­li po­te­ze Ki­je­va po­ku­ša­va­ju­ći da po­ra­ze ne­pri­ja­te­lja tu­đim ru­ka­ma, ali svo­jim sku­po pro­da­tim oruž­jem – u Ga­zi bi mo­gli da bu­du uvu­če­ni u su­kob ve­li­kih raz­me­ra ako ne za­u­sta­ve žr­vanj. Uko­li­ko ne že­le da na­pu­ste Bli­ski is­tok, a mno­gi Izra­el­ci se pri­bo­ja­va­ju upra­vo tog sce­na­ri­ja, mo­ra­će da sma­nje oče­ki­va­nja od za­ra­de voj­no­in­du­strij­skog kom­plek­sa i is­plju­nu žva­ku dok tr­če.