Predstave koje se bave našom stvarnošću

Subotica – Međunarodni regionalni festival savremenog pozorišta „Dezire” biće održan od 17. do 26. novembra u Subotici i, kako organizatori kažu, uobičajeno uzbuđenje pred početak sada je pojačano i svešću da je reč o 15. festivalskom izdanju.

Iako je u planu bilo da festivalski program 17. novembra od 19 sati otvori Nacionalno pozorište iz Budimpešte sa predstavom „Vojcek”, koju je po tekstu Georga Bihnera režirao Atila Vodnjanski mlađi, ova predstava je odložena zbog povrede glumaca. Umesto toga, premijera predstave Andraša Urbana „Poetika ćutanja”, koju je režirao u svom nekadašnjem matičnom teatru „Kostolanji Deže” biće izvedena i u ranijem terminu od 18.30 časova, kao i u predviđenom terminu od 21 čas.

Sarajevski ratni teatar SARTR stiže drugog festivalskog dana sa još jednom režijom Andraša Urbana, predstavom „Totovi” po tekstu Ištvana Erkenja. Narednog dana, 19. novembra, publika će imati prilike da vidi predstavu „Ko igra Sonju Savić” Gradskog pozorišta Čačak i Bitef teatra, a u režiji Andraša Urbana. Ova predstava je između ostalog  obeležila ovogodišnju promociju Čačka kao prestonice kulture. Druga predstava iste večeri stiže iz Rumunije iz pozorišta „Aron Tamaši” gde je Tibor Palfi režirao „Kiseonik” po tekstu Ivana Viripajeva.

Pred goste festivala „Dezire” u ponedeljak 20. novembra stiže dobro poznato rediteljsko ime. Haris Pašović potpisuje autorski projekat „Marlen Ditrih: pet tačaka optužnice” u izvođenju Narodnog pozorišta Sarajevo, a naslovnu ulogu tumači Mirjana Karanović.

Nakon toga nastupaju Bojan Jablanovec i Marko Mandić sa „Mandićcirkus”.

Beogradsko dramsko pozorište na programu je 21. novembra sa predstavom „Tiho, tiše” u režiji Ane Janković. Sledećeg dana festival se nastavlja predstavom „Škofjeloški pasijon” u izvođenju ansambla Prešernovog pozorišta iz Kranja i Gradskog pozorišta Ptuj, a u režiji Jerneja Lorencija.

Druga predstava toga dana je koreografija Adrijen Hod, jedne od najboljih plesačica u Evropi koja, kako je rekao Andraš Urban, prevazilazi sve granice plesa shvatanog kao nešto lepo i dekorativno. Trupa „Unusual simptoms”, Pozorište Bremen i Adrijen Hod izvešće njenu koreografiju „Koegzist”.

Narodno pozorište iz Beograda nastupa 23. novembra sa operom „Deca”, koju je Irena Popović uradila po romanu Milene Marković. Naslovljena kao opera sa 17 pesama, ovo je i rediteljski debi kompozitorke.

Nakon toga, program „Dezirea” ima pauzu do 26. novembra, kada će nastupiti trupa „Moment” iz Maribora i Pozorište „Glej” iz Ljubljane, odnosno Uroš Kaurin i Vito Vajs koji nastavljaju svoj „herojski” serijal ovoga puta sa predstavom „Heroj 4.0 – business as usual”.

Osim predstava festival „Dezire” uvek donosi i pozorišne radionice. Ove godine Žofi Serda i dr Branislav Filipović držaće radionicu za srednjoškolce i studente u okviru koje će se baviti razumevanjem pozorišta i predstava, o tome kako pisati o njima i kako razumeti teatar.

Adrijen Hod i trupa „Unusual simptoms” takođe će držati radionicu plesa, a u okviru „Dezire” akademije biće prikazan film Borisa Bakala o nastojanju da obnove zgradu u Zagrebu koja je remek-delo modernističke arhitekture. Biće održan i džez koncert Janušek Vroblevski kvarteta iz Češke.

Kao i svake godine, i ovoga puta „Dezire” ima karakterističan podnaslov. Rečenica „Hit me baby final time” one nešto mlađe sigurno asocira na hit Britni Spirs, ali kako kaže Andraš Urban, neprirodno je tumačiti podnaslove sa blasfemičnim karakterom. Svaki od podnaslova festivala kao i uvek bio je odraz odnosa prema svetu ili zajednički imenitelj predstava sa festivala.

– Ono što bi preveli kao „dokrajči me” i jeste stav prema svetu u kojem živimo. Neki ljudi su nas zbog tog „final time” pitali da li ovo poslednji „Dezire”. Nije viđaćemo se i boriti se da ovo nastavimo i mi smo jako ponosni što smo došli do toga da je ovo 15. festival – rekao je Andraš Urban.

Međutim, može se reći da taj izazovan stav „dokrajči me” ima veze i sa budžetom festivala. Ove godine grad je za njega odvojio 4,5 miliona dinara, a treba reći da je prvi festival pre deceniju i po od grada dobio šest miliona dinara.

– Pošto je bilo godina kada smo dobili dva ili tri miliona, onda mislimo da ovo i nije tako loše. Pozorište nije postalo jeftinije, a mi dobijamo sve manje novca. Boli nas kada vidimo da u regionu postoje festivali koji su kasnije pokrenuti, ali su imali finansijsku podršku, dovodili predstave koje mi nismo mogli i napredovali. Mi nismo mogli da pratimo ni taj način organizacije ni selekcije, ne može se nešto razvijati ako se ne ulaže – rekao je Urban.

Ono što se ne menja jeste brojna publika koja pomno prati festival, činjenica da se on redovno i paralelno odvija na srpskom, mađarskom i engleskom jeziku.

– S druge strane, ne možemo stalno da se bavimo time da li su predstave politički prihvatljive, vrlo je tužno što se stalno kroz to prolazi. Mi i dalje držimo u fokusu predstave koje se bave stvarnošću u kojoj živimo, koje tu stvarnost reflektuju na pozorišni i društveno značajan način, predstave koje donose svežinu i nove kontakte – kaže Urban.