Представe које се баве нашом стварношћу

Суботица – Међународни регионални фестивал савременог позоришта „Дезире” биће одржан од 17. до 26. новембра у Суботици и, како организатори кажу, уобичајено узбуђење пред почетак сада је појачано и свешћу да је реч о 15. фестивалском издању.

Иако је у плану било да фестивалски програм 17. новембра од 19 сати отвори Национално позориште из Будимпеште са представом „Војцек”, коју је по тексту Георга Бихнера режирао Атила Водњански млађи, ова представа је одложена због повреде глумаца. Уместо тога, премијера представе Андраша Урбана „Поетика ћутања”, коју је режирао у свом некадашњем матичном театру „Костолањи Деже” биће изведена и у ранијем термину од 18.30 часова, као и у предвиђеном термину од 21 час.

Сарајевски ратни театар САРТР стиже другог фестивалског дана са још једном режијом Андраша Урбана, представом „Тотови” по тексту Иштвана Еркења. Наредног дана, 19. новембра, публика ће имати прилике да види представу „Ко игра Соњу Савић” Градског позоришта Чачак и Битеф театра, а у режији Андраша Урбана. Ова представа је између осталог  обележила овогодишњу промоцију Чачка као престонице културе. Друга представа исте вечери стиже из Румуније из позоришта „Арон Тамаши” где је Тибор Палфи режирао „Кисеоник” по тексту Ивана Вирипајева.

Пред госте фестивала „Дезире” у понедељак 20. новембра стиже добро познато редитељско име. Харис Пашовић потписује ауторски пројекат „Марлен Дитрих: пет тачака оптужнице” у извођењу Народног позоришта Сарајево, а насловну улогу тумачи Мирјана Карановић.

Након тога наступају Бојан Јаблановец и Марко Мандић са „Мандићциркус”.

Београдско драмско позориште на програму је 21. новембра са представом „Тихо, тише” у режији Ане Јанковић. Следећег дана фестивал се наставља представом „Шкофјелошки пасијон” у извођењу ансамбла Прешерновог позоришта из Крања и Градског позоришта Птуј, а у режији Јернеја Лоренција.

Друга представа тога дана је кореографија Адријен Ход, једне од најбољих плесачица у Европи која, како је рекао Андраш Урбан, превазилази све границе плеса схватаног као нешто лепо и декоративно. Трупа „Unusual simptoms”, Позориште Бремен и Адријен Ход извешће њену кореографију „Коегзист”.

Народно позориште из Београда наступа 23. новембра са опером „Деца”, коју је Ирена Поповић урадила по роману Милене Марковић. Насловљена као опера са 17 песама, ово је и редитељски деби композиторке.

Након тога, програм „Дезиреа” има паузу до 26. новембра, када ће наступити трупа „Момент” из Марибора и Позориште „Глеј” из Љубљане, односно Урош Каурин и Вито Вајс који настављају свој „херојски” серијал овога пута са представом „Херој 4.0 – business as usual”.

Осим представа фестивал „Дезире” увек доноси и позоришне радионице. Ове године Жофи Серда и др Бранислав Филиповић држаће радионицу за средњошколце и студенте у оквиру које ће се бавити разумевањем позоришта и представа, о томе како писати о њима и како разумети театар.

Адријен Ход и трупа „Unusual simptoms” такође ће држати радионицу плеса, а у оквиру „Дезире” академије биће приказан филм Бориса Бакала о настојању да обнове зграду у Загребу која је ремек-дело модернистичке архитектуре. Биће одржан и џез концерт Јанушек Вроблевски квартета из Чешке.

Као и сваке године, и овога пута „Дезире” има карактеристичан поднаслов. Реченица „Hit me baby final time” оне нешто млађе сигурно асоцира на хит Бритни Спирс, али како каже Андраш Урбан, неприродно је тумачити поднаслове са бласфемичним карактером. Сваки од поднаслова фестивала као и увек био је одраз односа према свету или заједнички именитељ представа са фестивала.

– Оно што би превели као „докрајчи ме” и јесте став према свету у којем живимо. Неки људи су нас због тог „final time” питали да ли ово последњи „Дезире”. Није виђаћемо се и борити се да ово наставимо и ми смо јако поносни што смо дошли до тога да је ово 15. фестивал – рекао је Андраш Урбан.

Међутим, може се рећи да тај изазован став „докрајчи ме” има везе и са буџетом фестивала. Ове године град је за њега одвојио 4,5 милиона динара, а треба рећи да је први фестивал пре деценију и по од града добио шест милиона динара.

– Пошто је било година када смо добили два или три милиона, онда мислимо да ово и није тако лоше. Позориште није постало јефтиније, а ми добијамо све мање новца. Боли нас када видимо да у региону постоје фестивали који су касније покренути, али су имали финансијску подршку, доводили представе које ми нисмо могли и напредовали. Ми нисмо могли да пратимо ни тај начин организације ни селекције, не може се нешто развијати ако се не улаже – рекао је Урбан.

Оно што се не мења јесте бројна публика која помно прати фестивал, чињеница да се он редовно и паралелно одвија на српском, мађарском и енглеском језику.

– С друге стране, не можемо стално да се бавимо тиме да ли су представе политички прихватљиве, врло је тужно што се стално кроз то пролази. Ми и даље држимо у фокусу представе које се баве стварношћу у којој живимо, које ту стварност рефлектују на позоришни и друштвено значајан начин, представе које доносе свежину и нове контакте – каже Урбан.